Ogledalo je gadan saveznik srušenim snovima. Osoba u odrazu nam je dobro poznata. Znamo sve šta je želela, a nije uspela da bude, sve što je mogla, a nije uradila i sve ono što nikad neće biti. Umesto lične samorealizacije na snagu nastupa projekcija kroz druge, kroz one koji mogu, koji su na početku i u kojima vidimo baš to što ja nama izmaklo, što je izmaklo osobi u odrazu. Gledajući život vaspitačice Lise Spineli (Megi Džilenhol) u filmu “The Kindergarten Teacher” na vrh jezika mi je bila rečenica koju se pojavljuje pre prologa u knjizi “Pogrebni običaji” Hane Kent i koja je najadekvatnije opisuje sve ono što se dešava u rediteljskom ostvarenju Sare Kolongelo.
Vaspitačica Lisa Spineli život bi dala za umetnost i za obrazovanje. Očajna je što su njena deca opsednuta materijalističkom kulturom i društvenim mrežama, što njeno obrazovanje nikad nije ovenčano diplomom i što je izgradila personalni zatvor u kojem je zatočenik.
Kurs poezije je izduvni ventil i kontakt sa svetom od kojeg je udaljena svetlosnim godinama, a koji tako želi za sebe i oko sebe. Na njenu veliku žalost nije kraljica poetičnih stihova koji oduzimaju dah, ali njeno ja ili bolje rečeno – njena željena polovina i srodna duša je učenik Džimi. Petogodišnji povučeni dečak je mali genije ili kako ga Lisa naziva – novi Mocart. Nezainteresovana majka koja jurca kroz radnje skupocenih brendova i otac vlasnik najsupešnijeg noćnog kluba u Njujorku ne obraćaju pažnju na talenat koji hoda u korak sa njima. Džimi bez najave i prethodne kreativne pripreme izgovara božanstvene stihove koji su mnogo stariji i zreliji od njegovog tela i uma. Fascinirana učiteljica moli njegovu dadilju da zabeležava poetične ispade dečaka jer je uverena da su suvo kulturno zlato.
Lisa kako bi dobila potvrdu za ličnu fascinaciju dečakom na časovima poezije čita Džimijeve stihove prodavajući ih kao svoje.
Zaintrigirani učenici i veoma zainteresovani profesor (Garsija Bernal) temeljno analiziraju ono što su čuli, neznajući da su u pitanju reči petogodišnjaka.
“The Kindergarten Teacher” odnos vaspitačice i njenog đaka posmatra kroz veoma interesantnu vizuru – srodnih duša. Iako je Lisa 40 godina starija od dečaka, ona ga posmatra kao odraslu osobu koja joj je ravna. Na drugoj strani medalje Džimi u svojoj vaspitačici vidi neiscrpnu inspiraciju, zaštitu i nekog ko ga zaista razume i čuje.
Iako su Lisine namere najčistije i najiskrenije film u trećem činu dobija potpuni preobražaj koji žanrovski teži psiho-trileru. Maestralan emotivni balans naracije i psihološki akcenat priče koji akcentuje kako projekcija kroz druge može da nas odvede u krajnost koju je nemoguće objektivno sagledati čini “The Kindergarten Teacher” jedinstvenim iskustvom koji se gleda sa dozom jeze i oštrim bolom u srcu.