Striming servisi su nam svedoci da je u poslednjih 10 godina iz mračnih dubina algoritma izronilo barem pedestak špijunskih trilera. Zavere moćnika, politički motivi kao bensedini za zamajavanje naroda i manje-više kompleksni ili komercijalno jednodimenzionalni (anti)heroji koji će svojom nabildovanom desnicom stati na put potpunom kolapsu sistema. Ukratko – bili, videli, odgledali. I “Slow Horses” bi ostao zauvek na listi “gledaj dok ne izađe nešto bolje” da AppleTV+ nije zasukao rukave i odlučio da lakim potezom multimilionerske kompanije istrese konkurenciju iz odrpanog donjeg veša. Netflix i HBO bi trebalo da se plaše… jako plaše jer nakon nagrade za najbolji film “CODA” na ovogodišnjoj dodeli Oskara, genijalnog “Severance“, sve uspešnijeg “Ted Lasso” i miljenika kritike i publike “For All Mankind” i “Pachinko” autsajder u striming svetu posle tri godine koprcanja postaje ozbiljna aždaja koja jede malu treš Netflix decu.
Šta to adaptacija romana Mika Herona “Slow Horses” u šest epizoda ima što ostatak besne rulje u nepreglednoj traci “politički triler” nema?
Za početak Gerija Oldmana. Uloga mrzovoljnog cinika koji bi te radije pljunuo nego potapšao po ramenu za dobro obavljen posao postala je rutina za glumačkog veterana. Ipak, neodoljivi šarm verbalnog sadiste koji živi za kvalitetnu uvredu na račun grupice neuspelih bivših agenata Vojne obaveštajne službe Park čini otelotvorenjem klasične šefovske stoke, koji ispušta otrovne gasove (doslovno), ali i toksične strelice jezikom, koji da može slomio bi svaku kost u telu.
Gospodin Oldman je samo šlag na surovo komičnoj torti “Slow Horses”. Fil čiji je glavni sastojak politički triler je mračni i memljivi podrum nakrcan raznoranim društvenim i vrhovnim otpadom. Svi su zajedno u ovoj neslavnoj prostoriji 2×2, ali svako je nekom nešto dužan i svako je nekom podmetnuo nogu u mrklom mraku. Dok se u podzemoj prostoriji laktaju političari, glavnokomandujući Vojne obaveštajne službe, desničarske grupe, neonacisti, na spratu iznad u Slou kući je mala i nevesela grupa predvođena Džeksonom Lembom (Geri Odlman) koja samo pije kafu i gleda svoja posla.
Slou kuća ili popravni dom za otpadnike koji su obećavali u službi, a pokazali se kao potpuni propaliteti, obavlja male i bezvredne poslove za veliku i uglednu obaveštajnu službu Park. River Karvrajt je najnoviji dodatak ovoj raspaloj družini. Katastrofalni probni trening sa bombašem samoubicom mlađanog Karvrajta direktno je poslao u vojno obaveštajni kontejner. Osuđen je da kopa po smeću ozloglašenog novinara i da se odaziva na Lembovo lupanje nogom o truo patos. Da još uvek nema volje da postane agent, ritualno bi nasred Slou kuće sebi prerezao grkljan.
Sve bi bilo tako kako jeste da otmica Pakistanca i obećanje desničarske grupe o odsecanju glave uživo u prenosu nisu se na izvitoperen način upleli u Slou kuću, Lemba i njegove vreće za udaranje.
“Slow Horses” kao manijak u parku vešto krije polovinu sezone “golu istinu” ispod olindralog mantila. Kada se konačno ogoli uz više nego dovoljno surovih šala i nepopravljivo jezivih aktera koji će zakuvati ovu čorbu postaje savršen miks komedije, trilera i akcije.
Ruku na srce originalnost nije jača strana serije jer se po ko zna koji put služi istom metodom – bacanje prašine u lice publici. Kao na vidite o čemu se radi, a zapravo vidite. Međutim, perfektna upeglanost dijaloga, dramskih, komičnih i karakternih momenata su udica sa koje se teško skida.
Prva sezona od šest epizoda u finalu neće otkriti bog zna šta, osim naznake “čija majka crnu vunu pred”. Na kraju krajeva jedini joj je cilj da ostavi širom otvorena vrata za drugu sezonu, a sigurno je da će biti veliko interesovanje da se još jednom pređe prag Slou kuće.
Serija "Slow Horses"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Gde gledati?
AppleTV+