Serija “Masters of the Universe: Revelation”: Ne treba nam hleba i igara kad postoji drama

Nostalgija. Naizgled lepa stvar, ali kontraproduktivna. Vreme ne teče unazad i staro se nikad neće vratiti. Jedino što ostaju su lepe uspomene, a sa surovom stvarnošću se moramo suočiti.

Nostalgija. Predivno osećanje, ali sećanje nas ne služi dobro. Ono što je nekada budilo radost i sreću, danas više ne radi, samo radi, pa, nostalgija. Setite se da kod zubara nije bilo anestezije. Je l neko rekao nostalgija?

Osećaj detinjstva, komfora, sigurnosti, lažnih obećanja, herojstva i poljupca prave ljubavi koji budi iz stogodišnjeg sna obećao je Kevin Smit – komičar, glumac, scenarista, reditelj, veliki fan, barem tako kaže, “Gospodara svemira”, pa čak i kreator podkasta. Samo mu još grnčarstvo fali u biografiji. Jednu stvar gospodin Smit nije obećao – da će oživeti nostalgične želje mladunaca osamdesetih koji bi želeli da mišićavi Himen još jednom svojim bicepsom odbrani Eterniju. Ovo je početak kraja problema sa “Masters of the Universe: Revelation”.

Animirani i stripski serijal koji je harao policama i fiokama mališana osamdesetih, posle nekoliko pokušaja oživljavanja i reanimacije, doživeo je svoje ukrsnuće na Netflix-u prošlog petka. Petodelna serija koja je samo prvi deo mnogo veće priče koja će se granati na sve strane Eternije, već ima spremna pogrebna kola i plaćenu parcelu jer ljutiti fanovi mašu tviter grabuljama: “Kako se usuđujete, vi, zlostavljači naše nevine mladosti”.

Moja savest mi ne dozvoljava da otkrijem šta će se već na samom početku “Revelation” desiti, ali ono što smem ovde da zapišem je da je Eternija na pragu umiranja. Planeta koja je centar vremena i prostora ostaje bez vezivnog tkiva – magije. Tehnologija i novi tehnološki bog kojem se klanjaju zaluđenici željni nove ere nekada magične zemlje, stišavaju glas Himena koji uzvikuje: “Ja imam moć” i okupljaju krvne neprijatelje da ujedine svoja koplja, pesnice, zategnuta tela i kožne kostime ne bi li ujedinili dva mača iz podzemnog i duhovnog sveta Eternije zarad oporavka suve zemlje koja puca.

Prošlo je mnogo godina od finala “Gospodara svemira”, iako se se serijal direktno nadovezuje na događaje koje smo napustili osamdesetih, evidentno je da su likovi i detinjstvo stali na svoje noge i nastavili nekim drugim putem. Priča koja je nekad bila rezervisana samo za decu, sada bi trebalo da udovolji i nama “matorima” koje ozbiljna drma nostalgija. Hipotetički, ako bi zaboravili da su se gospodari pre nekoliko decenija desili i gledali “Revelation” kao zaseban serijal, problema ne bi bilo mnogo.

Nesumnjivo da serija i dalje živi za olindrale (popularno rečeno krindž) i beskrajno simpatične fore, akcione sekvence, večitu borbu između dobra i zla, ali uz dodatak karakterizacije, koja se nije najsrećnije pokazala u četvrtoj i ujedno najlošijoj epizodi, i sad već popularnog zapadnjačkog Netflix anime stila animacije koji se ni po čemu ne razlikuje od ostalih “crtanih” serijala na striming servisu.

Ako bi se “Revelation” razbijao na komade, posle uvodne i daleko od zanimljive epizode koja ima obrt momenat u poslednjim minutima, prate je odlična druga i treća, koju dinamički ubija četvrta, a peta je tu da da još jedan obrt drami Ljovisne i Marisol, pardon, Skeletora i Himena.

Sa strane ćemo ostaviti animaciju koja je problematična i previše puta viđena u Netflix anime serijama, ali bilo bi pošteno reći da nije lepo lagati. Marketinški materijal za “Revelation” je jedna priča, a serija je neka druga. Nužno ne loša, ali druga, što je ujedno glavni razlog histerije na društvenim mrežama. Animirani serijal koji je prevashodno bio namenjen dečacima, a She-Ra devojčicama, posle mnogo godina, zaboravila je da ti isti dečaci žele svoje detinjstvo natrag. Neće ga dobiti, ali avaj moj tužni živote, plakaćemo na društvenim mrežama.

Inkluzija koja je važna i neophodna u ovakvoj vrsti sadržaja pravi “problem”. Umesto jednakog prisustva polova i rodova, “Revelation” pravi obrt i akcentuje ženski narativ, što naravno, oni mladunci, danas odrasli volovi, ne žele u svojoj seriji. Da muka bude veća, vrlo zanimljivo poigravanje sa mitologijom i likovima ne vodi uvek ka dobrim rešenjima, već ka potencijalno još većim problemima. Ali, s obzirom na to da je ovo samo prvih pet, od verovatno 25 epizoda koje će se objaviti u narednim mesecima i godinama, drama je preuranjena i nepotrebna.

Još nije sigurno da je ono što se desilo na kraju pete konačno rešenje serijala, još nije sigurno da li je Tila jedini ugao “Maters of the Universe”, ali jedno je sigurno – seriju iz osamdesetih nećete dobiti. Dobićete simpatičnu, povremeno duhovitu, osrednje animiranu nostalgiju na steroidima. Ako ne želite ništa od toga, onda imate dramu.