Elena je stajala ispred savršeno pokošenog travnjaka i gledala kako joj kuća nestaje u plamenu. Godine je investirala u nju. Ma, kakve godine, život je dala za nju. Mada, nije toliki materijalista da je samo za sebe grabila i za svoje dobro. Eleni je jako stalo da njoj i ljudima oko nje, pa čak i onima koje ne poznaje, a žive u njenoj blizini, bude dobro. Pa, zašto bi za ime božije neko podmetnuo neko požar dok se spremala za spavanje? Ova previše upeglana gospođa četvoro dece koliko god uštogljeno izgledala ne želi da vas uvredi, niti da vas ponizi, samo je takva – previše je fina. Ko bi finoj gospođi sručio dom? Jedno ime se neprestano pominje – Izi! Ime buntovne ćerke koja je sad već ozloglašeno pravila probleme te 1997. godine. Toliko joj je muka zadavala da ne bilo čudo da se anarhična tinejdžerka naoštrila da sve sruči sa zemljom majci iz inata. Ili ipak neko drugi?
Mini-serija od osam epizoda “Little Fires Everywhere” je gotovo identično prepričana televizijska priča istoimenog romana autorke Selest Ng. Sitne promene i igranje na kartu rasne odrednice, klase i akumuliranog besa koji je doveo do požara krajem 1997. godine u idiličnoj suburbiji u Klivlendu su začini u ovoj masnoj čorbekanji. Zajedno sa glavnim akterkama priče ima da se kuvate na tihoj vatri do finalnog požara u kuhinji.
“Big Little Lies” i “Dead to Me” su dobili dete
Miris koji se širi iz ove televizijske kuhinje je poznat. Ne miriše baš kao seckani celer u domu Medelin iz “Big Little Lies” i svakako se ne oseća zapečene testenine Džen Harding iz “Dead to Me“. Ali, se miris na sličan način lepi za gledaoce jer se služi istim tiganjem i istom ringlom – prvom udara, drugom te peče. Serija počinje od poslednje scene, pa se vraća na početak i neko je kriv za sve, ali ne znamo ko.
Pošto smo videli previše modernih suburbija, bilo je vreme za jednu retro zatvorenu mirnu bogatašku zajednicu. Kraj devedesetih, koje sad deluju kao davno prošlo vreme, je poslednji veliki udarac američkog sna. U njemu živi Elena Ričardson (Riz Viterspun) sa četvoro dece i suprugom, novinarskim obavezama i trudom da izađe iz reklame za deterdžent, u nameri da postane žena širokih shvatanja. Mada pre nego što izgovori svaku reč provuče kroz sanitarno sredstvo ne bi li bila politički korektna.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Filmovi koji zbog korona virusa neće biti u bioskopu: Biće dostupni svima onlajn
Van ovog sna na rubu egzistencije je Mia Voren (Keti Vašington) sa ćerkom Perl. Umetnica bez cilja i mesta stanovanja. Živi od danas do sutra, što jako uznemirava tinejdžerku koja bi da ima stabilan život, prijatelje i školu. E, tu nastupa Elena – žena koja će da pomogne. I uradila je sve. Izdala im je kuću, iako Mia nije mogla da plati unapred, ponudila joj je posao, iako se Mia gnušala i pomogla je njenoj ćerki da se uklopi, na šta je Mia gledala sa dozom prezira.
Nije ni Eleni sve pod konac. Najmlađa ćerka Izi je hodajući problem, umišljeni buntovni tinejdžer sa umetničkim tendencijama. Upravo na ovom mestu dolazi do konekcije. Mia razume najmlađu ćerku Elene, a Elena razume stabilnost koju želi Perl. Dva plus dva su četiri i problem je rešen. Samo što konekcija američkog sna i nedostižnost američkog sna, rasizma, klasne sukobljenosti i prošlosti neće tako lako ići. Zapravo dovešće do požara – onog stvarnog i onog između ljudi.
Šibice moja…
U ovom ekspres loncu smo bili već nekoliko puta i svaki put je bilo zabavno. Neki put više, neki put manje, ali zabavno. Zašto je ovaj put zabavno? Najvećim delom zahvaljujući odličnoj glumi Riz Viterspun i Keri Vašington. Dve dame koje šiju poslednjih godina na televiziji u filmu, iz svih oružja pucaju po ekranu. Netrepeljivost i potencijalno prijateljstvo deluje uverljivije i simpatičnije zbog harizme koje poseduju glumice, iako priča kao priča i minuti, dugi minuti i nemaju mnogo da ponude.
Prokletstvo adaptacija je premalo materijala za osam sati serije. Umesto dodavanja sporednih radnji “Little Fires Everywhere” više je fokusiran na razvodanjvanje u oblasti dijaloga i efekta odloženog dejstva. Cilj joj je da vas vuče do kraja, do velike spoznaje, ali ne i da vas zaista upozna sa likovima.
Ono u čemu je “Big Little Lies” (prva sezona) uspeo, a “Little Fires Everywhere” ne uspeva je priča do grande finala. Pre nego što smo saznali ko je ubijen i kako u “Lažima” na pravi način smo upoznali glavne akterke, naročito psihološke profile, tj. zašto su to što jesu i kakvi su bili njihovi životi pre i posle incidenta. U “Požaru” nažalost nema tu neke karakterizacije. Likovi su to što jesu, nema dubine, nema ni razrade, fokus je na misteriju i šta se krije iza nje. Da li je zabavno? Da! Da li loše? Ne, iako ume da bude dosadnjikavo i prazno.
Ovog puta je više fokus na ono što ljudi žele, kako manipulišu situacijom i kako se snalaze u haosu koji su napravili. Ovo je ona serija koja možda više obećava nego što nudi, ali hej, ako vidite požar zar ne želite da saznate ko ga je podmetnuo i zašto? O tome vam pričam.