Kontrola i očaj ne idu ruku pod ruku. Od prve svi zaziru, od drugog svi beže. Čak i da žele da budu par, nije im suđeno. Očaj kao šećer u čaju, koji Fatma voli da zasladi, muti bistru vodu kontrole. Naizgled misli da radi ispravne stvari, ali naš drug koji voli da je sve na svom mestu, ne vidi dobro od gorke ušećerenosti. Opor je zaslađivač koji očaj zamuti jer je njegov grub i za jezik lepljiv ukus nastao sintezom tuge, odbačenosti i tragedije. I dok Fatma nervozno grebe prstima po stolu u policijskoj stanici, nevešto držeći sve pod kontrolom, očajne namere i dela, potkovane neljudskim zlostavljanjem, ocrtavaju se na licu. Ali, ova nevidljiva žena za muškocentrični patrijarhalni svet izgleda kao najobičnija potčinjena robinja sistema koja ima spreman odgovor na pitanja: “Znate li ove muškarce? Da li su vas nagovorili da preuzmete krivicu za njihova dela? Čime se bavite?”. Fatma je kratko odgovorila u bradu: “Čistim”. Kontrola je na trenutak preuzela vođstvo, ali očaj gospođe Ilmaz godinama ne skida nogu sa pedale koja dodaje gas vozeći je ka ivici razuma i dostojanstva.
Fatma Ilmaz je samo čistačica. Sređuje domove bogataša, dovodi u red stan pisca koji je manje zainteresovan za prašinu na polici, a više za životnu priču žene koja mu ordinira po kući, i skida tvrdokorne fleke sa stolova u tržnom centru. Fatma Ilmaz sa strane je žena koja je u stanju da dovede u red tuđa sranja, a svoja nikako da dovede u red. Mada, niko se ne pita: “Pa, kako bi i mogla?”, kad na njena pitanja, njene želje i njene molbe niko ne reaguje. Niko je ne vidi, iako je tu, iako nosti istu maramu, isti dugački bež kaput i tek ponekad promeni košulju ili haljinu.
Niko više ne želi ni da čuje njeno pitanje: “Da li znaš gde je Zafer? Mora da se vrati kući. Mora da mi pomogne. Ne zna da mu je sin umro”.
Znate, ova nebitna čistačica sa džogerom u ruci već mesecima traži muža koji je ispario u tankom vazduhu po izlasku iz zatvora, i ostavio ju je u milosti i nemilosti njegove “braće” (poslovne braće) koji zbog raznoraznih dugova i obećanja, nude poslove Fatmi. Ali, Zaferovo dužništvo je samo jedna kap u gorkom moru gospođe Ilmaz.
Traumatična smrt autističnog sina i nedostojanstveno tretiranje Fatme od strane sudstva, advokatskih kancelarija i policije, ubeđuje nesrećnu ženu da će je kontrola zagrliti ako se čovek kojem je rekla “da” vrati u njen život. Opsesivna potreba da ga pronađe poguraće je i previše puta preko ivice. Fatma će po prvi put koračati minskim poljem nesvesna da oduzima živote svaki put kad njen mračni očaj bude podstaknut rečima i delima koji je podsećaju na najtamnije životne trenutke. Nebitna čistačica je ubica!
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Reditelj i scenarista Ozgur Onurme oslanja se na realističan savremeni društveni kontekst turskog društva, koji je vrlo sličan mentalitetu i odrastanju na Balkanu. Patrijarhalne vrednosti nisu u stanju da racionalizuju mogućnost da jedna nevidljiva žena postane osvetljubiva i krvoločna sorta jer na papiru je upravo ono što muškocentrični svet želi. Ponizna, uplašena i poslušna. Subverzivna priroda serije otvara vrata studiji ličnosti i psihološkoj analizi zašto Fatma radi stvari koje radi. Prvobitni šok, pratiće još nekoliko vrlo iznenađujućih i naizgled nelogičnih postupaka junakinje, ali u četvrtoj epizodi pod nazivom “Majke i sinovi”, a naročito u finalnoj “Pad” skida se veo sa površine koja krije nezamislivo zlostavljanje i tortutu.
Epizoda “Majke i sinovi” je školski primer kako i na koji način dati kontekst i realističnost centralnom junaku, a potom u poslednjoj otkriti kakve psihološke posledice snosi društveni pritisak i odrastanje.
“Fatma” deluje kao osvetnički triler, ali njegova emotivna tortura, koja će me dugo proganjati, ostaje u kostima nakon gledanja. Duboka uznemirnost i žal za boljim životom Fatme Ilmaz, iako je samo fiktivni lik, otvara mnoga pitanja o ženama, društvu, sistemu, ali pre svega o konceptu traume koju tako olako shvatamo, a koja nije poderano koleno koje kontrolisanim negovanjem možemo da zacelimo, i povremeno iz očaja da zakukamo što imamo ožiljak kao lošu uspomenu.
Serija "Fatma"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
Fatmin tragičan život i sudbina ostaju da trepere kao zla ćud u kostima.