Zatvor je svet u malom, država u malom, život okružen armiranim zidovima, limitiran rešetkama. Kao i svaki mikro kosmos ima jasna pravila, normative, infrastrukturu, hijerarhiju, podređene i povlašćene. One koje put nanese u betonsku kuću prepunu stanara bez vrata i prozora pored želje da što pre prođu godine koje su im prilepljene presudom uz ime i prezime imaju dve stvari na umu – kako da prežive psihološki zatvor u kojem se nalaze i da maštaju kakav će ih svet dočekati kad izađu, sa nadom da je isti kakav je bio nakon što su ga napustili. Ričard Met (Benisio del Toro) i Dejvid Svet (Pol Dano) uz pomoć instrukturke šivenja u zatvoru Džojs Tili Mičel (Patriša Arket) isplanirali su čuveno bekstvo pre četiri godine iz njujorške oblasti Dannemora koje je glumac Ben Stiler u ulozi reditelja ovekovečio u televizijskoj formi na televiziji “ShowTime”.
Tematski ništa novo, narativno ništa novo, ali mini serija “Escape at Dannemora” inspirisana događajima iz popravne institucije Clinton 2015. godine crpi snagu kao vampir iz glavnih aktera priče, sisajući im život u toku sedmočasovne scenarijske igre duhovitim opaskama koje lete kao teniska loptica, upotpunjene dozom tragedije i pristojnom karakterizacijom su više nego dovoljan razlog da ostanete sa anti-herojima sve do gorkog kraja. Istina je da ovo nije prvo, ni poslednje bekstvo iz zatvora koje smo gledali, ali nikad ranije nije bilo začinjeno protagonistima koji su toliko prljavo pokvareni da ne možete, a da ih ne volite.
Nakon što se zatvorske rešetke razmaknu u krupnom planu pojavljuje se Džojs Tili Mičel. Gojazna, neobrazovana, lakoverna, seksualna predatorka zatvora, ali suštinski nesrećna žena željna pažnje i pesama Nik Džonasa (kad odgledate prvu epizodu biće vam jasno o čemu pričam). Tili je uhapšena i glavna državna inspektorka želi da zna šta se dogodilo, kako su zatvorenici pobegli jer prema izjavama svedoka gospođa Mičel je bila više nego bliska sa dvojicom zatvornika koji su uhvatili maglu. Da budemo precizni – tokom služenja kazne zatvorenici Met i Svet imali su seksualne odnose sa Tili.
Priča se poput trake na kaseti vraća na početak i prati genezu događaja, pomalo histeričnih, pomalo tragičnih, ali u svojoj suštini fokusiranih na karaktere i tipove ljudi. Igra moći unutar zatvora diktira ko od osuđenika može da dobije ćelije na višem spratu, beneficije i lagodan život. Ko je glavna faca unutar popravne institucije koja vedri i oblači raspoloženje i ono najbitnije naracija je najviše usmerena na lik Patriše Arket koja je mirođija u čorbi pobegulja.
“Escape at Dannemora” nafilovana je glumačkim talentom, ali karakterizacija, komični i ogoljeni momenti ličnosti pripadaju Tili, zahvaljujući Arket koje se ugojila 15 kilograma za ulogu i transformisala do neprepoznatiljivosti. Život prepun radosti unutar zatvora i život prepun ogorčenosti unutar sopstvene kuće sa suprugom su najbolji kontrast u seriji. Zapravo, dok su Met i Svet zatvorenici koje je društvo uklonilo, Tili je zatvorenik sopstvenog života.
Mini serija nije preterano fokusirana na momenat bekstva, koliko je težište na ljudima koji beže od života i od armirane betonske ustanove.
Problem sa “Escape at Dannemora” je tempo – surovo ubog, naročito u trećoj epizodi koji može da odbije, ali kad nastupe scene pronalaženja načina za bekstvo, mutnih radi unutar institucije, ko je koga odrukao, beskrajno duhovite scene zatvorenika koji rade za singericom dok ih Tili pita: “Da li ćemo klasični rok ili hip-hop danas da slušamo” i nakon što se neusaglase ona im pusti Džesi Džej i Arijanu Grande je komičan odušak u sveopštem sivilu i crnjaku zatvora.
Manipulativni lik Benisia del Toroa je odličan prikaz egocentrične sociopate koja se vodi čuvenom Makijavelističkom “Cilj opravdava sredstvo” što liku i pre svega facijalnoj mimci glumca pristaje kao budali šamar.
“Escape at Dannemora” je jako dobra zatvorska drama koja je više od traženja tankog zida za proboj do slobode. Nije savršena, nije upeglana kako bi trebalo, ali je svakako bolja od svega sličnog što smo videli u skorijoj televizijskoj istoriji.