Ako je istina da se pola prašta onome ko prizna, onda ću reći ovde pred Bogom i pred ljudima da na listi filmova koje sam jedva čekao da vidim ove godine, pored “The Green Kinght“, “The Conjuring 3” i “The French Dispatch” bio je “Mortal Kombat”. Jer prva asocijacija na detinjstvo i Sega Megu bila je, za svoje vreme, veoma kontroverzna borilačka igra u kojoj su letele glave, ruke, noge, ledene sablje, šeširi i lepeze sa oštricama. Posle tri decenije otkako je “Mortal Kombat” zakoračio u arkadni i gejming svet stvarno je bilo vreme da dobije dostojnu filmsku adaptaciju (posle dva problematična pokušaja). Ruku na srce, nijedna video-igra nije uspela da se uspešno atmosferski preseli sa džojstika na veliko platno, i novi Mortal u tome nije izuzetak. Suludo bi bilo očekivati grandiozni narativ i dramaturgiju, ali teško je obrisati činjenicu da je scenario smehotresni empatijski stid. Na veliku sreću, sve ostalo leže tačno tamo gde treba i to je u ovom slučaju više nego dovoljno.
Prva velika varka da će priča biti bolja nego što zaista jeste je fantastičan prolog. Sukob Bi-Hana i Hanza Hasašija u 17. veku sa tragičnim porodičnim epilogom Hasašijeve porodice otvara vrata epske krvoločne borbe između izabranih smrtnika sa planete Zemlje i paralelne dimenzije – kraljevstva Outworld. “Mortal Kombat” posle uvodne scene putuje starim dobrim narativom od tačke A do tačke B sa jednom važnom promenom.
Ovog puta gospodin holivudska zvezda Džoni Kejdž ostaje skriven iza zavese, a njegovo mesto na velikom platnu zauzeo je neobično neutralan i karaterno nebitan novi glavni junak Kol Jang. Nevešti MMA borac sa belegom na grudima u obliku zmaja (zaštitni znak Mortal Kombata) od vreće za udaranje u rodnom gradu postaje deo borbene jedinice boga munje, njegovog veličanstva Rejdena.
Ekipa sastavljena od Sonje, Džeksa, Kung Laoa, Liu Kanga i Kejnoa poseduje još jednu dinamičku promenu u odnosu na video-igre i prvu filmski pokušaj “Mortal Kombata”. Za komične opaske i sarkastične komentare uvek je bio zadužen Džoni Kejdž, ali pošto je uklonjen iz ributa, ovu ulogu je preuzeo Kejno. Humor, ako se tako može nazavati, crpi snagu iz savremenih pop-kulturnih referenci i predvidivih uvreda na račun ostalih likova. Ujedno ovo je najbolji pokazatelj koliko je scenario sam po sebi problematičan.
Ako se po strani ostave loši glumci koji odlično izgledaju, tekst koji im je uručen je klasičan kliše filmova iz devedesetih godina. Teatralne scene u stilu španskih serija sa dramatičnim komentarima su jedini pravi komični vrisak koji će se desiti u toku 100 minuta filma.
Iz ove tačke gledišta deluje kao da je sve crno, ali nije. Čuvena fraza “toliko je loše da je dobro” bez problema može da se prilepi “Mortal Kombatu”. Međutim, ono što ga vadi iz treš mulja je jako dobra režija i produkcijske vrednosti. Film je vlažni san fanova video-igre jer su svi čuveni povezani potezi, specijalni udarci i čuveni “Fatality” tu bez cenzure.
Odlične akcione scene koje su maestralno snimljene, iako znamo šta će da se desi, formiraju osećaj napetosti i uzbuđenja. Dobra stvar je što je reditelj Sajmon Mek Kvoid fokus stavio na akcioni deo filma, svestan da scenario kao takav ne može da nosi film. Više od polovine “Mortal Kombata” je besumučna makljaža koja je izvedena kreativno uz opaske iz video-igre sa više nego zadovoljavajućim finalnim udarcem.
Posle 100 minuta osećanja ne mogu biti pomešana jer znamo šta smo došli da gledamo i samo je bilo pitanje – da li je bilo vredno? Da je glupo, preglupo je, ali da je zabavno, prezabavno je i to je ono što smo tražili – povratak u detinjstvo kad smo svi hteli da budemo nindže.
Film "Mortal Kombat"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
Novi “Mortal Kombat” budi napaljeni tinejdžerski duh. Besmislena krvava zabava je veran omaž detinjstvu i ljubavi prema serijalu.