Da li bi neko poverovao ženi koja uspaničeno skenira svaki kutak prostorije u kojoj boravi dok glasno ponavlja da je proganja nevidljivi pokojni bivši dečko? Poverovao bi stučnjak u oblasti mentalne medicine i najverovatnije ustanovio da je u pitanju šizofrenija sa halucinacijama. U najmanju ruku poverovao bi neki spiritualista ili zaluđenik u naučnu fantastiku, ali ne i ljudi oko Sesil (Elizabet Mos). Sigurno je da će negde do polovine filma “The Invisible Man” gledaoci posmatrati tenzičan život junakinje sa skepskom i onda će im se sumnje otkloniti, što će neke debelo razočarati, a neki će uživati u ovoj svakako napetoj vožnji sa nevidljivim čovekom.
Put “Nevidljivog čoveka” je jako dug – čitav vek i koju deceniju. Istoimeni roman H.Dž. Velsa putovao je od 1897. godine do prvog velikog platna 1933. godine kad je bio senzacija moderne tehnologije, pa do modernizovanog izdanja 2020. godine koje je poranilo na servisu Amazon Prime. Koliko se suštinski promenio nevidljivi od kraja 19. do 21. veka – šokantno malo. Ako izuzmemo savremen pristup temi ne postoji neko veće iznenađenje, što nužno ne znači da je loše.
Elizabet Mos je večno osuđena na bežanje
Posle filma “The Invisible Man” Elizabet Mos će večno proganjati duhovi likova koji beže od nečega – ili od represivnog hrišćanski fundamentalnog društva u “The Handmaid’s Tale“, od replikanata u filmu “Us” ili od nasilnog bivšeg dečka u najnovijem ostvarenju. Za sada njeni likovi su se pokazali kao veoma neuspešni u bekstvu od pretnje i ovog puta, hvala nebesima, mnogo brže trči nego ranije.
Postoje dve verzije (detaljnija i štura) o događajima u “The Invisible Man” i ovog puta, što nije praksa, odlučio sam se za šturiju jer što manje znate to je tehnički bolje jer dobijate prostor za gledanje dva sata filma, u suprotnom nećete imati nešto mnogo iznenađenja na raspolaganju.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Serija “Little Fires Everywhere” je napravljena za fanove “Big Little Lies”
Elizabet Mos kao Sesil je stisla zube i jedne večeri napustila monohromnu kućerinu u kojoj je bila zarobljena. Pobegla je od Adrijana koji je voleo na način koji nije normalan – pesnicama, ucenama, manipulacijom i pretnjama. Istraumirana skućila se kod prijatelja u zebnji da će je pronaći, ali kamen sa srca je pao kad je saznala da je mrtav. Pre odlaska na neko drugo mesto u testamentu ostavio joj je 5 miliona dolara na raspolaganju, samo ako ne napravi nijedno krivično delo. Udahnula je, izdahnula i pomislila – život ne može biti bolji. Brzo će saznati da će postati mnogo gori jer će je zagrliti paranoja i strah da je Adrijan tu, iako ga niko ne vidi.
Nevidljivi čovek te progoni? Ma, šta kažeš!
Negde je svima jasno kuda plovi ovaj brod. Baš tamo gde ste pomislii da će otići. I možda će obala na kojoj će vas film na kraju balade istovari ostaviti ukus prevare i ravnodušnosti. Ali, sada ide ali.
“The Invisible Man” je savršeno repliciranje dobrih trilera iz osamdesetih i devedesetih godina. Ono što vidite, to ćete i dobiti. Ako postoji neka skrivena poruka, alegorija ili metafora – nije uspela u realizaciji jer svedočimo najstandardnijem primeru trilera. Uvod koji nas upoznaje sa akterkom, razrada izaziva sumnju šta joj se događa i vrlo obično rešenje na kraju. S tim što koračanje starim dobrim putem je maestralno osmišljeno.
Dug kadar u mraku i potpuna tišina dok neko svlači pokrivač sa kreveta Sesil je 15 sekundi moljenja bogu da nešto ne iskoči i ne vikne BU! Upravo na ovakvim mestima “The Invisible Man” poentira. Pametno koristi tenzične scene bez igranja na stranu bauk iz mraka i ostavlja prostora nelagodi, kao na primer u sceni kad se zapali tiganj u kuhinji.
U svojoj narativnoj običnosti reditelj i scenarista Li Vanel ponudio je dovoljno dobrih dijaloga, glumci upečatljive minute na ekranu, bez prevelikog varanja u priči čisto da bi se sve završilo. S obzirom na to da moderni filmovi često pate od lošeg pamćenja i rupa u finalnom činu, “The Invisible Man” ima svoje utemeljenje u svakom segmentu koji nudi i zato ga je teško lako otpisati jer je samo to što jeste, film o “nevidljivom čoveku”.
Dobra stvar je što nedostaje filmova koji su standardni u svom žanru, a”The Invisible Man” je upravo to – potpuno običan triler i ništa više.