Adaptacije biografija, alteracija biografija, korišćenje istorijskih likova ili događaja je mnogo teži posao nego šta se sa laičke strane čini. Kako upakovati decenije ključnih događaja nečijeg života u sat i po ili dva sata filma? Kako na dostojanstven i relativno objektivno-subjektivan način pristupiti temi? Na kraju krajeva, kako priču o genijalcu učiniti narativno dinamičnom i interesantnom publici? Možda je život genijalca bio dosadan kao izveštaj o vodostaju. Možda van njegovog vanvremenskog rada se krije monoton i nadasve običan život koji ne ostavlja prostor intrigantnoj dramaturgiji. Ovo ne važi za Nikolu Teslu jer dovoljno je pogledati njegovu muku još za vreme školovanja. Samo od toga može da se napravi film. Iako bi trebalo svi da znaju ko je Nikola Tesla, o njegovom životu, poreklu i zaostavštini svetu, kad su detalji u pitanju, sigurnije je prepustiti biografičarima i istoričarima. Koliko je njegov život bio siguran u filmskoj adaptaciji Majkla Almereida? Pa, ne preterano jasan, vrlo konfuzan i pozorišno nastrojen sa poetskom notom kako razmišlja genije. Negde u nabacanim idejama sa pokušajima postmodernističkog doživljaja najvažnijeg istorijskog uma, film “Tesla” zapravo ne zna ni ko je, ni šta je, niti zašto je ovde.
“Tesla” iako se ponaša kao film, sklon je agresivnim upadima ćerke Dž Pi Morgana, Ane, koji bi trebalo narativu da daju dokumentarni ton. Ana, kao navodna Nikolina simpatija, sedi za laptopom u viktorijanskoj odori i čita podatke o Tesli. Između ostalog iznosi podatke sa Gugla i koliko članaka i fotografija će izaći ako ukucate ime Nikola Tesla ili Tomas Edison. Dinamički presek sa Anom je davanje konteksta priči, tj. šta je ono što publika ne zna, a trebalo bi da zna o Tesli, kako bi događaji koji im se odmotavaju pred očima imali celokupnu sliku. Pored ne pružanja nikakvog konteksta Ana na kraju 19. veka ispred laptopa je više psihodeličan san, nego dobra kreativna odluka scenariste. Čekao sam da se pojavi Vesna Zmijanac i da zapeva “Grom te ubio” svaki put kad je iza slike Nikole Tesle sevnula munja.
Ovo je samo jedan od većih problema biografske drame koju je napravio Majkl Amereida. Prateći problem je krajnje naivno pripovedanje, gotovo milenijalski satirični osvrt na istorijske podatke o životu Nikole Tesle. Utisak je da se narativ ne bavi ozbiljno pričom, niti da je joj te cilj. Kad se na sve to doda jedna od uvodnih scena koja se odigrava 1884. godine u kojoj se Tomas Edison i Tesla verbalno sukoljavaju, a potom zabadaju jedan drugom sladoled u lice, kao i navodni umetnički osvrt pred finale filma u kojem Itan Hok kao Nikola Tesla izvodi numeru “Everybody Wants to Rule the World”, postaje jasno da “Tesla” bi možda impresionirao publiku koja je došla da gleda avangardnu pozorišnu predstavu, ali ne i ovaj pseudo dramski, biografski… spektakl nije svakako.
I sada dolaze poslednje dve ubice “Tesle”. Film Majkla Almereida je mali film sa limitiranim budžetom čije klaustrofobično izdanje je ubica atmosfere. Sve što nije moglo da se snimi ispričano je rečima Ane Morgan, fotografijama sa Gugla, a ono što su želeli da pokažu, kao na primer Nijagarine vodopade u sceni u kojoj Tesla želi da dokaže potencijal energije vode, urađeno je na belom zidu na kojem projektor emituje sliku. “Tesla” je više studentski film snimljen telefonom, nego što je film za bioskop.
Poslednji ekser u mrtvačkom sanduku je scenario koji s vremena na vreme upoznaje publiku sa idejama Nikole Tesle. Međutim, razmena rečenica i dijalozi deluju nasilno istrgnuti iz konteksta ili veće slike priče. Fiktivni narativi o Nikolinoj simpatiji, odnosima koje je ima sa drugim ljudima, pa i njegovoj karakternoj prirodi su prazni, providni i suštinski nebitni. Da se makar narativ zaigrao, pa napravio komičan osvrt ili dinamičan naučno-fantastični triler sigurno bi bilo bolje nego prazno trambunjanje pokušajima filzofskih fraza o Teslinoj mački i detinjstvu.
Film “Tesla” je svakako film. Kakav? Pa, koliko je Nikola Tesla bitan, toliko je film nebitan.
Film "Tesla"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
“Tesla” pati od krize identiteta i fokusa. Film koji se predstavlja kao biografska drama je avangardna pozorišna predstava koja nikoga ne zanima.
volim
Ne volim
- nepostojeći narativni fokus
- dokumentarni upadi kao komični šlagvort
- dramaturška praznoća
- klaustrofobična rediteljska odluka
- scenarijska naivnost