Minimalizam je otac, sin i sveti duh napetosti. Samo zamislite. Zamislite da vaš najveći strah i vi ostanete sami. Sami u mraku, sami sa dva ukleta oka koja vas posmatraju iz tamnog ugla sobe ili sami na ivici najviše zgrade bez sigurne ruke koja će vas uhvatiti ako ravnoteža izda i stvari krenu južnije. Tenzija postaje haotično i zbunjujuće osećanje ako se strahu, kao predatoru, priključi zlokobna družina. Zato je minimalistički pristup dušu dao da nabije pritisak, ubrza rad srca i natera nas da iskočimo iz sopstvene kože. “Alone” Džona Hajmsa (Black Summer) je minimalizam u svom punom sjaju na njegovu sreću, ali i žalost.
Džesika je odlučila da ode. Daleko od svega što je podseća na sreću i nesreću. Sećanja su joj se i previše uvukla u kosti. Pošto ne može da zaboravi dobro i loše, najbolje da ode.
Toliko uspomena, a tako malo stvari ima da ponese. Tako malo da je sve stalo u najmanju moguću prikolicu. Zapalila je cigaretu, pritisnula gas i izdahnula sa olakšanjem. Ni roditeljima neće javiti da je dan ranije pobegla što dalje od onoga od čega se pre ili kasnije pobeći mora.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Posle filma “Hush” zaključajte vrata i zatvorite sve prozore
Želela je mirno putovanje od četiri dana do odredišta. Umesto tišine i duvanskog dima navalentna majka neprestano je zove ne bi li joj održala lekciju uz propratni monolog šta je dobro za nju. Zabrinutog oca najviše brine što im nije javila da napušta mesto u kojem je toliko vremena provela. Džesika i njeni roditelji ne znaju da neće daleko stići jer nepoznati muškarac u crnom džipu koji obilazi oko nje kao lešinar oko večere, planira drugačije putovanje na kojem će ostati sami samo njih dvoje.
Osvetnički trileri, pre svega trileri zasnovani na igri mačke i miša, kao što su “Revenge” i “Hush“, počivaju na jednostavnoj premisi koja se narativno ne grana, već se linearno kreće prateći predatora i žrtvu u igri preživljavanja. Kao i prethodnici “Alone”, tako i “Alone”, nešto malo više od sat i po vremena fokusiran je na paranoičnu, a potom i ulovljenu Džesiku koja nema mnogo opcija. Njen jedini zadatak je da preživi sečivo svog dželata.
Priča podeljena u segmente ima odličan uvodni i više nego pristojni završni deo. Anksiozni i nepodnošljivo neprijatni uvod u kojem nije najjasnije da li gospodin, koji izgleda kao Ned Flenders, želi da pomogne Džesiki ili su njegove namere grimizne, odličan su mamac za priču.
Iako postoji fantastična pozadinska životna istorija junakinje u ovoj krajnje minimalističkoj formi se više nijednom neće pomenuti posle prvog poglavlja. I dok razrada očekivano ima jednog nepotrebno glupog lika koji je osmišljen samo da napravi dva-tri imbecilna poteza ne bi li se stvari dodatno iskomplikovale, nekim čudom Džesikina muka održava i dalje osećaj tenzije.
“Alone” se na svakom polju kreće u triler osrednjosti. Bez kečeva u rukavu, bez prevelikih iznenađenja, ali njegov minimalistički pristup događaje čini prokleto napetim do te mere da će se mišići sami od sebe grčiti. Ako su vam “Revenge” i “Hush” bili po volji i nedostaje vam malo paranoje uz čuveno pitanje – da li me neko prati, “Alone” je taj film.
Presuda “Alone” kao i srodni osvetnički trileri ni po čemu nije revolucionaran, ali ne postoji ništa gore od manijaka koji se iz čista mira nakači na vrat.
FIlm "Alone"
Ocena