Ne postoji ništa gore od gostiju koji ne znaju kad treba da odu svojoj kući. Mada kad malo bolje razmislim, ipak postoji. Nezvani gost (uljez) koji stoji pored prozora dnevne sobe sa maskom na licu i ne želi da uđe, već želi da stvori osećaj da je vaš topli dom vaša grobnica.

Reditelj Majk Fleningen još uvek nije dobio priznanje koje zaslužuje. U svojoj maloj, ali veoma interesantnoj filmografiji (Oculus, Gerald’s Game, Ouija: Original Sin, Before I Wake) eksperimentisao je sa sličnim žanrom (triler, horor, misterija) na nesvakidašnje načine. Gospodin Fleningen voli da zbuni, zainteresuje, ali i da natera svoju publiku da sedi na ivici fotelje ili stolice sve do samog kraja filma.

Film “Hush” iz 2016. godine ostao je ispod radara publike jer nije bilo mnogo promocije ili priče o njemu. Vidno inspirisan filmom iz 1967. godine “Wait Until Dark” sa Odri Hepbern u kojem glumi slepu ženu u čiju su kuću provalila tri muškarca u želji da uzmu nešto što je slučajno dospelo u njen posed, Fleningen je napravio surovo napet triler zbog kojeg ćete mahati rukom prema televizoru i navijati da junakinja Medi Jang izvuče živu glavu.

Medi je gluvonema spisateljica koja živi u kući izolovanoj od grada. U želji da pobegne od histeričnog života u metrolopli pronašla je mali kutak raja u šumi. Medi nije usamljena jer njene prve komšije i prijatelji žive nekoliko stotina metara od nje. Ali, oni neće biti od neke preterane pomoći kad jedne večeri maskirana psihopata se pojavi na verandi njene kuće. On ne želi da uđe u kuću jer mu je zanimljivije da muči Medi tako što će praviti krugove oko njenog doma sa samostrelom u ruci. Naoružani ubica planria da uđe u kuću tek kad Medi bude bila spremna da umre.

Jednostavna postavka filma rezultira najnapetijim momentima u skorašnjoj istoriji kinematografije. Igra mačke i miša, bespomoćnost glavne junakinje koja ne može da čuje, niti da pusti glas jer je kao dete obolela od meningitisa zbog kojeg je ostala bez sluha i sposobnosti govora u svojoj glavi čuje unutrašnji glas koji joj govori da je sve gotovo onog trenutka kad maskirani čovek pređe prag. Za to vreme uljez traži način kako da maltretira nesrećnu devojku i da joj zagorča već težak život.

Foto: Netflix

“Hush” crpi snagu iz fraze: “Nekad se loše stvari događaju lošim ljudima“. Kako film o preživljavanju u nemogućim uslovima bude tekao, tako će biti jasno da nema potrebe tražiti razlog zašto se psihopata okomila na Medi, naprosto nekad smo koleteralna šteta životnih okolnosti.

Pored nekoliko kliše momenata u trećem činu filma “Hush” nema većih manjkavosti. Napet je, odlično odglumljen, rediteljski isklesan da vam se diže kosa na glavi od situacija koje se događaju i film ima ono što je posle toliko muke potrebno – katarza.

Samo jedno upozorenje – nakon filma zaključajte vrata i zatvorite prozore jer u suprotnom nećete se osećati sigurno.

Pročitaj i:

Serija koja će biti vaša nova opsesija

Tabula Rasa: Najbolji triler u poslednjih 10 godina

Hotel Beau Séjour: Belgijski supernatural triler je prste da poližeš

1 KOMENTAR

Comments are closed.