Pre tri ili četiri godine urednici su me poslali na premijeru filma “50 nijansi mračnije“. Nije bio po sredi sadizam nadređenih, već svest da ću se dan posle bioskopske premijere pojaviti sa tekstom koji će šibati u Google Analytics po čitanosti. Uredničko prorčanstvo je bilo istinito. Doduše, posle gustog satirično-pljuvačkog tkanja po filmu “Zona Zamfirova 2” nije mi baš mnogo kreativnosti bilo potrebno da samog sebe zabavim igrajući se sa rečima kao sa lopatom dok sam zakopavao šest metara ispod zemlje filmsku adaptaciju romana E.L. Džejms. Ako ostavim po strani ogorčeni cinizam na račun S&M uobrazilije, nešto drugo mi je bio mnogo veći trn u oku od fantazije mačo muškarca koji šiba po zadnjici izvitoperenu verziju mentalnog sklopa Instagram ličnosti.
Siguran sam da većini vas koji ovo čitate nije palo ni na pamet da svoj krvavo zrađeni novac bacite na “50 nijansi”. Nisam ni ja, sredio mi je distributer karte. Međutim, da vas je taj dan jako zabolela glava, a niste imali brufen pri ruci ili analgetik po izboru, možda biste naprasno odlučili da odete do bioskopa i bili biste svedoci fenomena koji bi vas sigurno barem malo zabrinuo.
Nije mi bila potrebna nijedna sociološka metoda koju sam gulio na ispitima na Filozofskom da bih shvatio da prepuna bioskopska sala, dominatno nakrcana ženama i devojkama, poetično uzdiše svaki put kad se na velikom platnu pojavi Kristijan Grej. Sedeo sam tako u desetom redu i razmišljao – aham, dakle ovo je fantazija koje nam društvo prodaje vekovima unazad smatrajući je moralno ispravnom i društveno prihvatljivom. Problematični sadista fizički i psihički kažnjava akterku priče čija banalizovana karakterizacija se svodi na sveto trojstvo večitih mučenica Kasandre, Ljovisne i Marisol.
Objektivno poražavajući dualitet muškarac-žena u kojem je alfa mužijak bog, otac i sveti duh, a žena ćuti, trpi i sramežljivo gleda u pod, i dalje je kamen temeljac savremene civilizacije. Na primer za muškarca ne postoji garderoba koja ga definiše kao osobu lakog morala. Ako je propali alkos – on voli malo više da popije, ako je agresivan – ima nezgodnu narav, u drugom uglu ringa žena koja malo više priča je alapača i jezičara, ako je kojim slučajem nervozna onda je histerična, i apsolutno postoji garderoba koja je definiše kao osobu lakog morala. Kad sve to posložimo na jednu gomilicu zaključak je – ona da rađa, on da brani. Zašto? Zato što je to tako, šta nije jasno.
I ovaj dug put nas dovodi do poljsko-italijanskog filma “365dni”. Jako sam želeo da ga iskuliram, ali dugogodišnji rad u medijima mi ne dozvoljava da se pravim da ne vidim ono što mi izbija oči.
“365dni” ili “365 days” nešto više od dve nedelje je neprestano na prvom mestu po gledanosti u Srbiji na Netflix-u. Ocena 0% na Rotten Tomatoes i generalna zabrinutost velikih filmskih magazina jer se film neverovatno dobro drži na listi top 10 širom sveta je možda najbolji pokazatelj da pre “50 nijasni” i posle “50 nijansi” uvek će biti onaj film kojem se filmski svet podrugljivo smeje, ali jedan deo publike ga drži u nedrima potpuno utopljen u sadističku fantaziju očajnog scenarija sa elementima romantizacije nasilja i Stokholmskog sindroma. Bez namere da bilo koga uvredim, ali mislim da oni koji u “365dni” vide bilo kakvu vrstu zabave ni ne znaju šta je Stokholmski sindrom.
Nije mi bilo mrsko, jer sam se previše smeća nagledao u poslednje vreme, da izdvojim 100 minuta vremena za “365dni” jer bože moj gledao sam i filmove sa Dženifer Lopez.
Praviću se da osnovna premisa radnje ima smisla. Dakle, naš antiheroj, ali evidentno za publiku heroj, Masimo je sin italijanskog mafijaša. Posle teatralnog ubistva oca koji mu je skoptao pred očima, Masimo je video viziju Laure iz Poljske i rekao je sebi – bićeš moja ili ničija. I svakako je to hteo da joj stavi do znanja u sceni pokušaja silovanja rečima: “Je**ću te tako da će se tvoj vrisak čuti do Varšave”.
Jedino što se čulo do Varšave je moje urlanje na Karaburmi.
Laura je… hmmm… Na lep način rečeno – metaforičan prikaz fantazije osobe koja ne voli mnogo sebe. Naime, Masimo je kidnapuje i daje joj rok od 365 dana da se zaljubi u njega. Za to vreme ubio je čoveka pred njenim očima i zamolio Lauru da ga “nauči da bude nežan”. U međuvremenu zatočenica je nestala na tri nedelje sa lica zemlje, a potom nazvala majku i rekla: “Ćao kevo, nisam se javila jer sam našla novi posao na Siciliji”. Desilo se mnogo demonstracija seksualne moći, zadnjica, dojki, znojenja itd. Kako da kažem, ali barem 10 puta sam vrisnuo od smeha u neveri i dva puta izašao iz sobe jer sam osećao da koeficijent inteligencije naglo opada.
I šta se desilo – ma, naravno da je ljubav pobedila. On je jedno srce od čoveka, na leba da ga mažeš. Ona je ispala jaka i neustrašiva žena jer je 0 napravila stotku od čoveka.
Svaki sledeći put kad se zapitate zašto je filmska industrija pukla – setite se da je ovaj film bio na prvom mestu DVE NEDELJE na Netflix-u. I nisu zapadnjaci debili u Srbiji ga masovno gledaju.
Svaki sledeći put kad se začudimo kako je došlo da ogavnog nasilja u porodici. Setite se ovog filma jer je refleksija društva – glamurozna doduše jer ovde je sadista bogataš i išao je u teretanu.
Svaki sledeći put kad se zapitate šta se događa na društvenim mrežama i zašto su ljudi površni – setite se ovog filma jer masovno na Tviteru i Instagramu ljudi citiraju Masima: “Da li si se izgubila devojčice” i objavljuju statuse: “Samo da prođe korona da odem u Italiju da me kidnapuje Masimo”.
Svaki sledeći put kad se začudimo zašto ljudi trpe u interpersonalnim odnosima bilo koju vrstu omalovažavanja, setite se ovog filma.
Zapravo ovaj film je školski primer kako izgleda prosečna svest i poimanje odnosa. Jer valjda je vrhunac romantike da vas neko kidnapuje, siluje i na kraju natera da ga zavolite zato što ima sve što poželite i mnogo je opasan. Mada kad bolje razmislim i krmeljiva Aurora je 100 godina spavala u kuli dok je nije spasio princ, i Pepeljuga je morala prokleto da riba patos u najboljim godinama dok joj gospodin nije natakao staklenu cipelu… Ako vam i dalje nije jasno – više vekova je rađeno na tome da je romantično da vas neko gazi, ali gazi vas zato što vas voli, ako vas voli, onda će da vas spasi. Ah, ljubav…
PS nema ocene jer program ne podržava ocenu -∞