“Šta god da je hodalo tom kućom, hodalo je samo“.
Strahovi iz detinjstva se vremenom transformišu, menjaju oblik, izgled, ali nikad ne izblede. Traumatični događaji su kao senke koje hodaju u korak sa nama. Kad padne noć sa njom i crna imitacija našeg života zamre, ali trauma kao uporna prehlada u mraku počinje da steže i ne prestaje sve dok zora sa njom ne osvane, a onda opet još jedan krug. Porodicu Krejn u seriji “The Haunting Of Hill House” zebnja prati ceo život jer su im srušeni snovi, detinjstvo uništeno, a majka kao zaštitnički lik je postala utvara i traumatični podsetnik da su strahovi iz prošlosti ponovo došli po njih.
Netflixova adaptacija romana Širli Džekson “Kuća na ukletom brdu” je potpuno originalna i drugačija gotska priča od one koja je ispisana na stranicama bestselera. Umesto da kuća bude zlokobno mesto koje progoni junake, ona je glavni lik u priči, jer će dati uvodnu i završnu reč.
Serija prati porodicu Krejn u vremenskoj distoriziji – prošlosti i sadašnjosti, sa povremenim narativnim iskakanjima šta se događalo pre, u toku i posle života u kući u Brdima.
Sedmočlana porodica je jedne večeri ostala kraća za jednog člana – Olivije Krejn. Uspaničeni otac je spakovao decu u automobil ubeđen da je kuća ukleta i ostavio suprugu za sobom jer su je zidovi zamka uzeli pod svoje. Tabloidni linč Hjua Krejna kojeg su novinari nazvali ludakom jer je ostavio suprugu i odveo decu zbog sumnje da je kuća ukleta, ostavio je neizbrisive posledice na tri ćerke i dva sina.
Stiven, Luk, Nel, Teodora i Širli godinama nisu u kontaktu sa ocem, a i međusobna podrška je izostala nakon što je Stiven objavio knjigu u kojoj je otkrio detalje porodičnog života uz neizbežno šokantnu priču da je kuća zaista bila ukleta. I dok ostatak braće i sestara pokušava da dovede svoj život u red, ubeđeni da je priča samo izmišljotina oca koji ih je izmanipulisao, duhovi prošlosti iz kuće u Brdima su ih pronašli kako bi ih podsetili šta se zaista dogodilo.
Narativna struktura koja mnogo podseća na “Westworld” otkriva detalj po detalj priče pripovedajući iz različitih uglova sa povremenim povratkom u prošlost, kako bi se napravila veza sa događajima u sadašnjosti.
Emotivno i psihološki kompleksna priča u svojoj esenciji je odlična porodična drama sa elementima gotskog horora. Duhovi – stvarni, ali i oni metaforički, se pojavljuju kao vid traume, nerešenih problema i tuge za boljim životom koji nikako da pokuca na vrata života Krejnovih.
Kao i u svakoj dobroj seriji rediteljski, montažerski, a pre svega stilski serija je urađena fantastično. “Kuća na ukletom brdu” je najbolje vizuelno iskustvo otkako televizija postoji. Kompozicija kadrova, kompleksnost boja koje se poigravaju sa gledaocem koji više ne zna da li je san ili stvarnost, maestralni kostimi i scenografija Netflixovu seriju svrstavaju u red najekstravagantnijih projekata u skorijoj televizijskoj istoriji.
Odlična glumačka postava je tematski vešto izabrana da se uklapa sa generalnom atmosferom serije.
“The Haunting Of Hill House” u svojoj suštini nije klasičan horor. Ako su očekivanja usmerena na badže, babaroge, čudovišta iz ormana isto tako će biti i srušena. U pitanju je porodična drama sa sporijim tempom naracije, ali sa sporadično bizarnim i jezivim scenama koje će vas dugo proganjati, podjednako kao i sudbina Krejnove dece.
Psihološki profili likova, događaji i finale svrstavaju “Kuću na ukletom brdu” u jednu od najluđih serija ove godine zbog svoje hrabrosti da adaptira čuveni roman i da se drzne da ozloglašeni i omraženi žanr, kao što je horor, učini veoma ozbiljnim i veoma psihološki detaljnim.