“The Conjuring: The Devil Made Me Do It”: Treba mi egzorcista da zaboravim ovo

Arni Čejni Džonson 1981. godine stao je pred prekim američkim sudom zbog optužbe da je ubio svog stanodavca. Možda se krv na rukama još nije osušila, ali on je već imao spremnu odbranu. Niti je ubistvo iz nehata, niti je samoodbrana, zapravo, đavo ga je naterao da počini zlodelo. I boga mi, terao ga je. Terao ga je da 22 puta da zarije nož u nesrećnog čoveka. Sudija se grohotom nasmejao, mediji još jače od sreće, trljajući ruke jer je slučaj dušu dao za tabloidno izveštavanje, a paranormalni detektivski par Ed i Lorejn Voren uposili su svoje natprirodne istražiteljske veštine ne bi li đavola garavog isterali na lice pravde. Ozloglašeni slučaj zaista se odigrao ranih osamdesetih, ali realnost je svetlosnim godinama daleko o dramaturške horor fikcije poslednjeg dela uspešne franšize “The Conjuring”. Da ne grešim dušu, ako je đavo nekim neviđenim čudom naterao Arnija da ubije svog stanodavca, onda je mene da pogledam “The Devil Made Me Do It”. Poruka za đavola – sledeći put spremi bolji film, i dok pišeš nov scenario i sakupljaš novac da ponovo angažuješ Džejmsa Vana, sredi nam tim egzorcista da zaboravimo na ovo. Amin.

“The Conjuring” australijskog reditelja (poreklom iza Malezije) Džejmsa Vana za osam godina svog postojanja proširio je ukleti univerzum do neslućenih razmera. Od spinofova, preko pozadinskih priča, pa do neumornih nastavaka koji su, na žalost ljubitelja prvog i drugog dela, konačno došli do kreativnog zida. Prvo i drugo poglavlje “Prizivanje zla” iznedrilo je izbečenu lutku Anabel koja u službi mračnih sila podzemnog sveta spaja svetovnu i onostranu realnost, i još izbečeniju demonsku sestru, od milošte Valak, koja gasi svetlo, pali sveću i baje po rumunskim zabitima. Nijedna, ni druga, ma koliko god zastrašujuće izgledale, nisu uspele da postignu komercijalni uspeh, niti da osvoje drhtava srca publike. Iako im je njihova zlokobna majka “The Conjuring” udahnula život, ostala je da stoji uzvišeno u horor carstvu.

Foto: WarnerBros

Džejms Van nije izmislio toplu vodu u mračnim dubinama horor žanra, ali je starom dobrom “BU! NE PLAŠI SE. TO SAM JA!” dao novi život. Kultna scena sa tapšanjem iz prvog dela “The Conjuring” ili ona kada devojčica ubeđuje sestru da neko stoji u uglu sobe ili vizuelna esktravagancija iz drugog dela sa grbavim stvorenjem iz muzičke kutije, audio-vizuelno vešto su konstruisane sa namerom da publika ode kući sa tamnom flekom u donjem vešu.

Znak za uzbunu da voljeni horor serijal kreće stranputicom je promena reditelja i scenariste. Džejms Van predao je štafetu Majklu Čavezu koji jedino može da se pohvali epohalnom katastrofom “The Curse of La Llorona”, a scenarista Čad Hejs je papir i olovku uvalio Dejvidu Lesliju Džonsonu. Umesto već viđenog, ali dobrog nabijanja pritiska i pulsa “The Devil Made Me Do It” ne nudi nijedno novo stvorenje na koje će se Warner Bros nakačiti u nameri da napravi novi film i što je najgore ne nudi nijedan dobar cim. Ako se i desi BU, biće “provaljeno” 30 sekundi pre nego što iskoči na scenu u zastarelom maniru horor filmova početkom milenijuma.


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Serija “1899” | Trejler: Bračni par koji je napravio “Dark” ima novi hit u rukavu


“The Conjuring 3” ovog puta je manje horor, više je misterija i detektivska priča o veštičarenju. Žanrovska promena je uvek dobro došla, ali intrigantan deo o kletvi, totemima i tendecioznoj nameri da se izvede ritual kako bi se prizvao đavolak garavi vrvi od neobjašnjivih događaja i ekspozicija koje nemaju ranije utemeljenje u priči. Majkl Čavez ubacuje, kad to priči odgovara, scene koje same po sebi imaju smisla, ali kako smo došli do njih, to verovatno ni on sam ne zna.

Foto: WarnerBros

Ako se zažmuri na jedno oko i progleda kroz prste na rupe u narativu, “The Conjuring” u poslednjim minutima ponudiće jedno od najgorih finala u skorijoj horor istoriji. Zapravo, Majkl Čavez postaje tvorac novog nadžanrovskog pokreta – romantični horor. Ne postoji bolji način ovo da objasnim nego da kažem – ljubav uvek pobeđuje, pa tako i u priči o đavolu i njegovim slugama.

Filmskom serijalu finale nikad nije bilo jača strana jer do sada je bilo dovoljno da Ed i Lorejn saznaju ime demona i da ga prozovu po imenu kako bi ga zbrisali sa ovog sveta. Paranormalni istražitelji ovog puta su nadmašili sami sebe u rešavanju slučaja.

Talenat Patrika Vilsona i Vere Farmige uvek je prevazilazio okvire “The Conjuring-a”, i zauvek će ostati bol što dva neverovatna glumca moraju da žvaću ispodprosečni scenario i arče božanstven talenat.

“The Devil Made Mi Do It” na kraju ostaje da egzistira kao besmislena, mlaka i najvećim delom dosadna horor zabava. Čak ni gledanje u bioskopu nije uspelo da ga barem za poen više izdigne iz mulja. Đavo je ubedio Arnija da ubije nekog, onda može i Vana da se vrati i da preporodi “The Conjuring”. Do tada, čekam egzorcistu.

Film "The Conjuring 3"
Ocena
2
  • Režija
  • Scenario
  • Gluma
  • Atmosfera

Presuda

Novi “The Conjuring” je zastareli i animični horor film sa neočekivanim romantičnim obrtom. Više nije strašno, postalo je smešno. 

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije