Svi smo mi Mišel Fajfer u filmu “Where is Kyra”

Niko vam ništa ne garantuje u životu. Nema garancije da ćete ostati na poslu, iako ste najbolji radnik udarnik, nema garancije da ćete živeti zdravo i dugo ako se pravilno hranite, i nema garancije da ćete dočekati sledeći dan, iako ovaj danas daje sve naznake da će sutra biti još bolje. Mišel Fajfer u ulozi Kire Džonson prolazi kroz lični pakao životne dobi koja nosi epitet mirnih i stabilnih godina, samo zato što je bila sigurna da je život neće tek tako pustiti niz vodu.

U mračnoj drami pitanje “Gde je Kira?” akcentuje nevidljivot pojedinaca koje naše civilizovano društvo tretira kao stoku. Neobično taman film u kojem se na momente jedva vide lica glavnih aktera kroz vizuelni narativ pripoveda kako Kira Džonson (kao i mnogi ljudi koji imaju slične probleme kao ona) tone u beskrajni crni bezdan bez nade da će joj neko pružiti ruku za spas.

Naizgled ništa nije davalo znake da će Kira Džonson doživeti poražavajuću subinu. Bila je srećno udata, zaposlena, samostalna i imala je krov nad glavom. Gubitak posla i razvod koji je došao zbog želje njenog supruga za mlađom i plodnijom ženom, osudili su Džonsonovu da jedan deo života provede sa bolesnom i starom majkom.

Dani su se pretvorili u mesece, meseci u godine i Kira je bila pored najveće podrške u životu (majke) sve do poslednjeg daha.

Smrt majke koja ju je finansijski pomagala obezbedila joj je krov nad glavom, ali i dugove i račune koji su se svakog meseca gomilali. Frustrirana Kira pokušava da se zaposli, ali na koja god vrata da je pokucala, ona su se zatvorila jer nikom nije potrebna sredovečna žena kao radnica, pa čak ni u kafiću.

Foto: Where is Kyra / Screenshot

U svakoj pori filma “Where is Kyra” istetoviran je očaj. Junakinja prekriva sede farbom da se ne bi videli tragovi godina, oblači se kao šatorska pevačica samo da bi dobila posao u kafiću i konkuriše za poslove za koje je prekvalifikovana jer od nečega mora da preživi.

Sveopšte crnilo života Kire Džonson prati neprijatna tišina jer u filmu ne postoje ambijentalni zvukovi, ni muzika, samo mrtva tišina i mrak kao simbol izolacije i usamljenosti. Scena koja najbolje opisuje kako život ume da bude surov i neprijatan je fokusirana na izraz lica Kire Džonson dok moli bivšeg muža da joj pozajmi novac da preživi.

Postoji dosta sličnih karakternih tačaka između lika Mišel Fajfer i lika kojeg tumači Mira Karanović i filmu “Rekvijem za gospođu J.”. Naime, oba filma bacaju sivo svetlo na sudbine nezaposlednih sredovečnih ljudi koji se nalaze u životnom procepu sa osećajem lične krivice za neuspeh.

“Where is Kyra” ima veoma spor tempo radnje, veoma je tih, veoma je mračan i neće tako lako naći put do publike. Depresivan, neraspoložen i na momente neprijatan ton filma učiniće da se jako loše osećate, gotovo krivim što gledate kako se nečiji život raspada pred vašim očima.

Ako se na kraju filma zapitate “Where is Kyra” – odgovor je u tami života koji vam ništa ne garantuje.

Pročitaj i: 

Nova serija o kojoj svi pričaju

Emotivno iscpljujuć film, ali vredi svake sekunde

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije