Srbiju ćete naći na mapi sveta, ali savremena tehnologija i derivati savremene tehnologije malo teže pronalaze ovaj, budimo iskreni, nevidljivi deo sveta. Postoji mnogo razloga zašto smo uvek poslednja rupa na svirali. Neregulisana autorska prava, zakoni i sveopšti piratski javašluk automatski dobijaju blok od kompanija koji se bave legalnim poslovima. Pošto smo na večitom ignoru, sa razlogom, ovaj zakasneli upliv striming servisa, neki još uvek polovično rade, daju naznaku da se stvari kreću nekim drugačijim tokom.
Današnja vest da je Spotify (muzički striming servis) konačno proradio u Srbiji napravio je finu konkurenciju – Deezer-u i Apple Music-u.
Navala servisa koji do skora su bili misaona imenica za naše podneblje (očekuje sledeće godine da se Disney+ dođe pridruži Netflix-u, HBO Go-u i Amazon Prime-u) sugeriše da će piraterija opsatati u manjoj meri, ali da joj se polako sprema kafa sikteruša.
Nijedan striming servis neće da radi ako ne vidi potencijal da može da obavi biznis zbog kojeg je došao. U narednim godinama, mada kakva je situacija sve je pod znakom pitanja, postoji mogućnost da se desi scenario iz Nemačke ili pojedinih evropskih zemalja.
Naime, kablovski operateri koji pružaju internet usluge u nekom trenu će početi da šalju kazne za bilo šta što je ilegalno skinuto ili korišćeno zahvaljujući IP adresi korisnika. Kazna će biti tolika da će se više isplatiti da se plati 4.99 evra nekom servisu mesečno ili da se naprosto usluge koje nisu besplatne ne koriste ili još jedna opcija da plaćate VPN mesečno da sakrijete tragove – kako god okrenete moraćete da platite.
Dok se to ne dogodi, a vrlo je izvesno i očekivano, ljudi koji žele da podrže bendove, pevače, pevačice, autore, reditelje, scenariste, kreativce za nešto manje od 1.000 dinara mesečno dobiće više od jednog albuma ili filma / serije – tačnije dobijaju ceo katalog za relativno sitan novac.
Od trenutna tri muzička servisa koja su gotovo identična jedina razlika je u ceni i u algoritmu.
Algoritam Apple Music je nešto bolji nego kod Spotify-a, a Deezer još uvek nema pojma da proceni šta da vam predloži od nove muzike (ako ne znate sami da nađete ono što volite) osim da vam uvali domaći treš. Apple Music i Spotify bolje detektuju i uvezuju šta ste slušali – žanr, izvođače, numere i skladu sa tim nudiće vam neke od novijih izvođača koji se uklapaju u vaš izbor ili klasike na koje ste zaboravili.
Sve staro i sve što je izašlo ove sekunde u svetu istog trena je dostupno na sva tri servisa. Manju prednosti maju korisnici iOS operativnog sistema i Apple uređaja jer Apple Music je šest meseci besplatan, a onda je pretplata 4.99 evra. Spotify daje mesec dana besplatno, a potom je 4.99 evra i Deezer je trenutno najskuplji sa 7.99 evra mesečno sa probnim periodom.
Kvalitet zvuka prosečnom korisniku ne znači nešto mnogo jer ne sluša na najvaklitetnijim prijemnicima, zvučnicima i slušalicama. Oni koji su ipak cepidalke mogu da nađu na Deezeru opciju FLAC – 16-bit 1,411 kbps Lossless, CD quality za 10.49 evra mesečno, Spotify ima najviši bitrejt 320 kbps, a Apple Music se koristi 256kbps AAC formatom i Mastered for Apple reprodukcijom albuma i numera za ovu platformu.
Dakle, zavisi šta želite. Merite šta vam je potrebno i koliko zaista slušate muziku – ako ste neko kao ja ko svaki dan preslušava albume i čeka ponoć da izađe novi album od Jack Garrat ili Jessie Ware onda ćete se verovatno odlučiti za Spotify ili Apple Music jer se Deezer trenutno ne isplati kao skuplji servis koji nudi isto.