Film “May December” recenzija: Ako otme sve žive Oskare da se niko ne iznenadi

Reditelj Tod Hejns u intervjuu za LetterBoxd naveo je šest filmova kao inspiraciju za njegovo poslednje ostvarenje “May December”. Na listi su “Persona”, “Sunset Boulevard”, “To Go Between”, “The Graduate”, “The Bloody Sunday” i “Manhattan”. Scenario koji je dobio od Semija Burka i Aleksa Mekanika probudio je njegovu tematsku znatiželju prema opsednutosti sedme umetnosti, ali i u medija o dinamici moći, zavođenju, emotivnom odnosu starije i mlađe osobe, zavisti i manipulaciji. “May December”, kao i lista filmova koje su inspirisale Hejnsa, je sočan trač od filma. I dok lepeze visokomoralnih dama i gospoda lete u vazduhu iza svega se krije klizavi moralni rebus. Nešto poput emotivne veze u kojoj smo suštinski nesrećni, ali opet zaljubljeni. Ne znamo tačno u šta, ni u koga, samo smo zaneseni, a krajnje nesvesni u kakvo crno grotlo smo se uvalili.

Reč koja mi nikako nije dolazila tokom filma, ni satima posle njega, je proždrljivost. Ne, neutoljiva glad, nego proždrljivost. Tiho mljackavo čudovište koje nema ime, nema prezime i ne živi iznad tanjira prepunog hrane dok halapljivo gura krupne zalogaje u čeljusti. Proždrljivost, sebično-agresivna potreba da se dobije ono što se želi kolika god da je cena i kakve god da su posledice.

Glumica Elizabet Beri (Natali Portman) kada je 2015. godine zakoračila nogom na imanje Grejsi Aterton (Džulijan Mur), žene kojom su mediji bili opsednuti početkom devedesetih zbog afere koju je imala sa trinaestogodišnjim dečakom, došla je u miru sa belom zastavicom. Mogla je da maše parčetom bele taknine do sudnjeg dana i da slatkorečivo laže i maže gazdaricu kuće da je njen jedini cilj da je predstavi u filmu onako kako zaslužuje, ali proždrljivi pogled ju je odavao. Izraz lica i pogled opsednutosti. Neko bi rekao “neizdrž”, “glad” ili “goruća želja” da uspe, ali njene namere su gramzivije nego što se isprva čine.

Foto: Netflix

Neobično distancirana Grejsi je druga vrsta proždrljivosti. Blag osmeh uvek prati vešto upakovan zajedljiv komentar. Kao onaj koji je uputila svojoj ćerki kada je isprobavala haljinu za proslavu mature. “Volela bih da sam u detinjstvu bila hrabra kao ti i da sam smela da obučem nešto u čemu  su mi ruke gole”. Čuveni kompliment sa uvredom koja nije izgovorena: “Ruke su ti debele, krmačo, presvlači se”.

Grejsi Aterton od najomraženije žene u Džordžiji zbog veze sa detetom od 13 godina, zbog kojeg je bila u zatvoru, zbog kojeg je ostavila muža i za kojeg se na kraju udala i zasnovala drugu porodicu u svojoj zajednici postala je neka vrsta žrtve. Žene koja je “samo bila luda i zaljubljena” i koja je, eto vidite, sada u braku sa njim i ima decu. Postoji još nešto, svi je opisuju kao fokusiranu i ženu koja zna šta želi. Proždrljivost.

Elizabet zaista dolazi u miru, ispitujući Grejsi, ali njenu porodicu ko su, šta su, kako su se osećali kad se desilo ono o čemu više niko ne želi da govori i kako im je danas. Glumica u ulozi života kao istraživački novinar tumara po najmračnijim hodnicima života Atertonove. Ali, kao i svaka proždrljiva osoba želi više od informacije. Želi da oseti isto i da doživi i oživi sve što je doživela Grejsi. Skidanje manerizama i gestikulacija su samo početak uvrnute igre Elizabet Beri.

“May December” koji se u engeskom slengu koristi za opisivanje veze između mlađe i znatno starije osobe je naslov koji postaje sve ironičniji kako priča odmiče. Džo Jo (Čarls Merton), dečak iz skandalozne naslovne priče devedesetih, danas 36-godišnjak i otac troje dece na prvi pogled srećan, na drugi nesrećan, na treći… čovek čije je detinjstvo oteto.

Foto: Netflix

Tema o igri moći i odelima predatora koja se skidaju i oblače kako vetar dune, moralno je zbunjujuć i kontroverzan čak i u poslednjoj sekundi filma. Hejnsovo ostvarenje ne šokira i ne intrigira, samo ima samo jednostavno pitanje – koga vam je žao u ovoj priči? Ili mesta nema za žaljenje jer kako kaže lik Natali Portman: “Ovo rade odrasli ljudi i ovo nije dečja igra”.

Postoji nešto neobjašnjivo zlokobno u ponašanju dve centarlne junakinje. Portman u jednoj od najboljih uloga u svojoj karijeri (Oskar u najavi), posle “Black Swan”, komplementira Džulijan Mur u prećutnoj igrariji – ko je od nas dve veći zlotvor? Ili možda bolje rečeno – za tvoje nedelo svi znaju, a za moje nikad neće saznati.

“May December” (Oskar u najavi) zaista je kao jako gadan trač koji prevazilazi razmere “znaš šta se desilo”, jer ono što se krije iza onoga “šta se desilo” je mnogo gore. Deo koji ne može da se prepriča je odvratna istina o kojoj niko ne voli da priča, iako je taj trač mnogo zanimljivji, nego onaj kojim je sve počelo.

Najčitanije

Pročitaj još

Reditelj Tod Hejns u intervjuu za LetterBoxd naveo je šest filmova kao inspiraciju za njegovo poslednje ostvarenje "May December". Na listi su "Persona", "Sunset Boulevard", "To Go Between", "The Graduate", "The Bloody Sunday" i "Manhattan". Scenario koji je dobio od Semija Burka i Aleksa...Film "May December" recenzija: Ako otme sve žive Oskare da se niko ne iznenadi