Napomena: Za potrebe recenzije MGM je omogućio skrining tri epizode 4. sezone “Služavkine priče”. Nova sezona startuje 29. aprila na HBO GO
Zakleo sam se da ako još jednu sezonu “Služavkine priče” Elizabet Mos ostane u Gileadu sa večito izbečenom facom i suzom u oku koja nikako da kane, da mi ne pada na pamet da potrošim još jednu sekundu svog vremena na ovu, sad već, mazohističku distopijsku nasilnu pornjavu koja ne vodi nikuda. Možda sam redak srećnik jer sam dobio deo četvrte sezone adaptacije romana kanadske autorke Margaret Atvud pre svetske premijere, ali posle tri sata sa Ofred znao sam da je moje druženje sa Voterfordovima, Džun, služavkama, martama, totalitarizmom, tetkom Lidijom i ostatkom družine završeno. Što je dosta, dosta je.
U napomeni koja je stigla sa epizodama četvrte sezone “The Handmaid’s Tale” eksplicitno je naznačeno da se ne otkrivaju ključne tačke u radnji. Ovo neće biti nimalo težak zadatak jer kod Ofred nema ništa novo – osim nikad umirujuće patnje.
Nakon uspešnog transfera mališana u Kanadu, Ofred i njena ratoborna ekipa služavki u saradnji sa organizacijom Mejdej našli su utočište na obodu Gileada. Dom kojim rukovodi maloletnica, čiji neželjeni dementni suprug i general nije ni svestan šta mu se događa pred očima, za razliku od ugnjetavajućeg totalitarnog režima širom je otvorio ruke grupi junakinja koje pratimo od samog početka. Trenutak predaha i sreće posle dugogodišnjeg ponižavanja i omaložavanja kratko će potrajati.
Neverovatno je kako je posle pet godina “Služavkina priča” narativno i karakterno ostala na istom mestu na kojem je i počela. Doslovna adaptacija istoimenog romana Margaret Atvud prvoj sezoni dala je scenarijsku oštrinu i stvorila prostor za društveno-političku debatu. Na žalost, druga i treća sezona nisu mogle nikako da uhvate korak sa originalnom idejom. Povremeni svetli momenti i interesantna karakterizacija, naročito gospođe Voterford, nestali su u magli potpuno nejasnih scenarijskih odluka jer se pitanje sam postavljalo – da li postoji ideja kako će sve ovo da se završi ili idemo, pa kud stignemo? Iz današnjeg ugla gledanja jasno je da je priču o Ofed trebalo napraviti u vidu mini-serije bez mogućnosti daljeg širenja i razgranavanja priče. Od sarkastične glavne junakinje, preko buntovnice, zabrinute majke, velikog altruiste, došli smo do Džun / Ofred koja je postala karakterni mutant koji je jednim delom nemilosrdni ubica, a drugim žena velikog srca.
Da muka bude veća i dalje smo na istom mestu i dalje slušamo kuknjavu iz Kanade i dalje gledamo patnju u Gileadu. Mazohistička slešerska atmosfera odavno je počela da liči na bizarnu seksualnu fantaziju, a ne na distopijski svet. Posle tri sezone neprestanog gledanja tuge i mučenja, oguglate i na muke glavnih junaka.
“The Handmaid’s Tale” 4. sezona ostaje vernim fanovima serije koji još uvek u njoj nešto vide, iako u njoj više nema ništa. Povremeno se prolomi nečiji glas – Ajde, završavajte ovo više.
Serija "The Handmaid's Tale" 4. sezona
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
“The Handmaid’s Tale” nema nameru da nastavi dalje i otvori novo poglavlje priče, već se neumorno vrti u blatu u kojem su se gledaoci već udavili.