Serija “Snowpiercer”: Majstore, puštaj me napolje

Napomena: Za potrebe recenzije WarnerMedia je dostavila 10 epizoda prve sezone “Snowpiercer”

Evo jedne bizarne ideje. Zamislite da se ekipa “Ubistvo u Orijent ekspresu” našla na istom mestu kao i šačica ljudi distopijskog sveta “Snowpiercer”. Zajedno putuju vozom kroz nepregledne ledene predele u kojima nema žive duše jer su debeli minus i 20 metara snežnog prekrivača zaostaviština osione ljudske vrste. Realno, posle nas potop. 

Voz kao svojevrsna metafora za Nojevu barku kojim putuju ljudi novog sveta, dok su grešnici ostavljeni da uvenu u ledenom očaju, zapravo ne ide nikuda. Vrti se u krug godinama i vrteće se još mnogo, sve dok Majka priroda ne zaleči rane koje su joj ljudi naneli. Društvo u malom, tačnije u vozu koji ima 1.001 vagon funkcioniše kao mikro ekosistem, mikro svet, mikro društvo, mikro kultura. Pošto ljudi ništa nisu naučili otkako je sveta i veka, razdvojeni su po vagonima, tako da oni u repu voza su klasična pomahnitala sirotinjska bagra koja bi da sruši sistem, a oni na vrhu broje šuške i čekaju pečenu patku. Dok ekipa iz šaraga nije videla tuš kabinu godinama, gospođa u luksuznom delu voza ima zamerku što joj u martiniju fali maslinka.

E, pa ta maslinka joj je došla glave i “Snowpiercer” učinila misterijom Agate Kristi. Pored puke sirotinje koju čuvari voza tretiraju kao stoku, u višim ešalonim vagona šeta ubica koji seče ruke, noge i genitalije finansijskim pandanima. Kako ćemo da začinimo stvar? Nekadašnjeg agenta iz repa voza angažovaćemo da reši slučaj i unese mir među bogatašima, dok sirotinja misli da radi protiv njih. 

Misterija za gospodina Poaroa je najmanji problem u “Snowpiecer-u”, problem je što je serija zaboravila zašto je napravljena i šta priča koju prezentuje predstavlja. 

Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Karantinski vodič kroz mini-serije: Sve što treba da odgledate

Voz kao simbol klasnog sukoba i klasnog razdora u ovoj alteraciji priče je samo alat za dramatičnu sapunicu koja vrvi od glume od koje se verovatno stide i sami glumci. 

David Digs kao Andre Lejton, detektiv i nekadašnji pripadnik najsiromašnijih, posle ove serije jedino što može da se nada je ulozi u serijama poput “Vampirski dnevnici” jer nikad neće moći nikog da ubedi da je bilo kakav glumački kurs završio. Banalan i kranje dečji pristup, navodno kompleksnom liku, je u najboljem slučaju teško podnošljiv empatijski stid. Oskarokva Dženifer Konoli i pored neopsornog talenta usled jako lošeg i nedefinisanog lika Melani Kavil koja nadgleda voz, ma koliko god se trudila ništa nije uspela da uradi. 

Kad se i nekako prežive glumački promašaji, “Snowpiecer” izgleda podjednako loše, koliko je i odglumljen. Serija vizualno kao da je ispala sa početka dvehiljaditih bori se da pruži pristojan rediteljski momenat, i jako retko uspeva da izvede. Ako već ne postoji budžet za ekstravagancu zaleđenog eksterijera, onda ge na treba ni prikazivati. 

I na kraju – narativ o ubici koji se preklapa sa pretencioznim osvrtom na klasno raslojeno društvo kao da nema svest o čemu se zapravo u esenciji priče radi. Radnja više podseća na odgovor studenta na pitanje za koje se nije spremio – pročitao je lekciju, ali sa pola mozga. 

“Snowpiecer” postaje kreativan tek na samom kraju. Zapravo, finale sezone daje naznaku da možda bude bolje u drugoj sezoni koja je već snimljena i samo čeka zeleno svetlo. Međutim, postoji problem, sigurno će mnogi već na prvom stajalištu vikati: “Majstore, puštaj me napolje”.