Serija “Shining Girls” recenzija: Slomi ti mozak i ostavite da ležiš nepomično

Bilo bi nepravedno reći da je “Shining Girls” novi “Dark”, zato što je pre asocijalno i introvertno dete “Mindhunter-a” i Stivena Kinga, ali teško je pobeći od osećaja potpune dezorijentacije i zbunjenosti gde i kada se šta događa, nešto što se većina pitala dok je gledala naučno-fantastično ludilo Barana bo Odara i Jantje Friese.

Bestesler Lorin Bjukas “Shining Girls” iz 2013. godine u modernoj televiziskoj adaptaciji na prvi pogled ostavlja utisak umornog žanra koji pokušava da se po ko zna put pod nos tutne priča o serijskom ubici i neobičnoj vezi izabira žrtava, ali i simbola koji ostavlja za sobom. Vaistinu bi bilo tako, da se u ovu detektivsku slagalicu nije ugurila distorzija vremena i prostora čija mehanika tokom prve sezone serije nije baš najjasnija jer najpre uništava sive moždane ćelije, pre nego što ih mazi, pazi i tepa im Đole. Ako nikom ništa, ljubitelji misterije koji nisu listali roman Lorin Bjukas imaće i te kako materijala za zabavu.

Dok fanovi mutant žanra zadovoljno trljaju ruke, Kribi više nije do zabave. Arhivistkinja medijske kuće u Čikagu ni sama ne zna, kada i zašto će se njena stvarnost promeniti. U jednoj njen ljubimac je mačak, u drugoj je pas, u trećoj živi na drugom spratu sa majkom, u četvrtoj sa kolegom s posla koji joj je suprug, u petoj ima kratku kosu, u šestoj plavu dugu i isfeniranu…

Dve stvari su zajedničke u svim dimenzijama – postoji jedan isti čovek i ubistvo koje se ponavlja kroz godine. Nasumično izabrane devojke pre večnog mraka videle su čoveka koji im je oštricom noža “oslikao” krst na stomaku i ostavio ih da ispuste poslednji dah. Slična sudbina bi zadesila i Kirbi da srećnim spletom oklnosti nije preživela sadistički masakr. Traumatičan događaj koji je ostavio večni ožiljak na telu i umu pokrenuo je točak procepa prostora koji nasumično i bez najave dolazi i odlazi, ostavljajući je u paranoičnom stanju sa preispitivanjem zdravog razuma.

Kada se posle dugogodišnje pauze serijski ubica ponovo pojavi i unesreći još jednu ženu počinje novo poglavlje “Shining Girls” u kojem čovek koji kroz decenije ne stari, a dobro zna šta i kada će se desiti, posumnja da je jedna od njegovih žrtava ipak preživela usijanu oštricu noža. I ne samo to, ona kao i on može da putuje kroz stvarnosti u kojima su odluke drugačije, ali ubistva su ista.

Elizabet Mos, naša večna mučenica iz Gilijada i večita vreća za udaranje iz “Mad Men-a”, očigledno zadrhti svaki put od sreće kada joj se preda scenario sa istraumiranom i komplikovanom junakinjom. Sad već veteranka u dramskim ulogama žena koje moraju da krvavo pate, poučena ranijim iskustvom iz serije “Handmaid’s Tale” ne nudi naročito originalan ili jedinstven lik u toku osam epizoda, jer smo je već videli nekoliko puta u sličnoj ulozi. Dobra strana svega je što Mos zna šta radi, pa čak i kad je u glumačkim cakama predvidiva – omiljeni dugi krupan kadar lica u scenama koje se oslanjaju na mentalne i emotivne slomove.

Elizabet Mos kao vezivno tkivo serije u stopu prati briljantni Džejmi Bel u ulozi Harpera Kurtisa – čoveka za kojeg godine ne znače ništa. Zastrašujuća i na momente zabrinjavajuća kompliacija karaktera koji u jednoj rečenici izaziva jezu i osećaj sigurnosti Džejmi Bel je usavršio do perfekcije jer svaki pokret je koreografski đavolje dobro smišljen.

I dok na glumačkom planu nemamo nikakvih problema postoje dve očigledne “mane” koje će jako brzo rasterati nestrpljivu publiku. Problematično spor tempo razvoja radnje i nejasna logika događaja kako vreme protiče sve više će praviti konfuziju, nego što će davati odgovore. Međutim, ovo je istovremeno i kec iz rukava serije koji nagrađuje one koji su strpljivi i obraćaju pažnju na dijaloge i znakove pored puta. Kao i u većini slučajeva “Shining Girls” je najpre serija za ljubitelje specifičnog tipa žanra, nego što je prilagođen široj publici.

Možda mi nedostaje “Dark”, a bogami i “Mindhunter”, a naročito dobra adaptacija Stivena Kinga, ali to ne znači da “Shining Girls” ne može da dođe kao solidna zamena – samo još da dobijem barem neki odgovor na ovu lomljavu mozga.