Sve je počelo tragedijom u domu Tarnerovih, neizmernom tugom i empatijom prema Doroti i Džošu. U jednom trenu bili su najsrećniji roditelji na svetu, u drugom najnesrećnija porodica. Sreću sa lica izbrisala im je smrt novorođenčeta Džerika. U kući braćnog para iz Filadelfije više se nije čuo plač deteta, samo mrtva tišina sa po kojim jecajem.
Kao čudo božije dolazak dadilje Lijen sve je promenio. Dečak je ponovo zaplakao, Doroti se vratila svojim obavezama, a Džoš je nastavio da krije mračnu istinu o danu kada su on i supruga ostali bez deteta.
Ako je prva sezona serije “Servant” bila misterija o nemogućem, vraćanju mrtvih u život, vradžbinama i okultnom, druga je nešto sasvim drugo. Klaustrofobična postavka priče koja se isključivo odvija u kući Tarnerovih otvara novo poglavlje i žanrovsko polje sudbine glavnih junaka. Centralna tema o tugovanju i očaju koji bi i nevernog Tomu ubedili da su čuda moguća, u ovom krugu pakla sa Doroti, Džošom, Džulijanom i Lijen ne ostavlja prostor za razumevanjem aktera u kadru jer kako priča odmiče, sve više postaje jasno da su gledaoci zarobljeni u zidinama kućerine sa groznim ljudima i njihovim grozomornim postupcima.
Mančina Doroti sa opsesivnom potrebom da kontroliše svet oko sebe, nakon nestanka Lijen na kraju prve sezone, ne bira sredstva da je vrati kako bi saznala gde je njen sin. Rak rana narativa matrijarhata porodice je da Doroti živi u sopstvenoj realnosti u kojoj nema sećanje, zbog nervnog sloma i traume, na dan kada je zaboravila sina u automobilu koji se ugušio. Krivicu svaljuje na religijski kult kojem pripada njena bivša dadilja i poput paranoidonog šizofreničara daje smisao događajima u Filadelfiji koji na racionalnom nivou nikako nisu mogući.
Džoš i Džulijen nastavljaju da podržavaju sulude ideje Doroti misleći da će doći dan kada će se konačno setiti da je njen sin preminuo. Usred narušene porodične dinamike “Servant” otkriva da Lijen zaista ima moć da manipuliše događajima i stvarima jer kako je jedan od članova Manjih svetaca rekao Tarnerovima: “Znate li šta ste pustili u svoju kuću”. Čuvena rečenica iz prve sezone sada konačno postaje mnogo jasnija jer ako će se nešto otkriti u novim epizodama, onda je izvitoperena natrpirodna priča o osobi koja je, kako kaže naziv – sluga. Ali ko je sluga i čiji je sluga?
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Pomalo iznenađujuć izbor da se “Servant” u drugoj sezoni žanrovski usmeri ka crnoj komediji sa sporadičnim upadom trilera i horor elemenata, zapravo u drugoj polovini sezone postaje vrlo jasan i očigledan izbor. Doroti sa ozbiljnim mentalnim problemima praćeni nepodnošljivom dozom sujete, Džošova egoistična priroda koju nagriza krivica zbog gubitka sina i Džulijanove alkoholičarske i narkomanske krize vode ka sarkastičnim i često apsurdnim konverzacijama jer svaki lik svet oko sebe gleda na svoj način kroz sopstvenu problematiku.
Istina je da na momente pojedini događaji, kao što je naprasno ustajanje Doroti u dva ujutru kada postaje neuračunljiva, razgovori Lijen sa nevidljivom tetkom Džozefinom i neobično ponašanje Džulijena kada sazna za religijski ritual žrtvovanja, deluju kao da su istrgnuti iz konteksta i da nemaju dodirnih tačaka sa ostatkom priče. Međutim, svaka scena i svaki razgovor je neverovatnom preciznošću uvezan sa postupcima likova u prvoj sezoni. Kada otkuca kraj drugog poglavlja – čitava priča će se zaokružiti.
Apsurdna priroda događaja, pa čak i referenciranje na seriju “Lost”, “Servant” čini jednom od najluđih misterija među modernim serijama.
Žanrovska promena u drugoj sezoni potpuno uklanja raniji dominatan osećaj tuge i teskobe zbog Tarnerovih jer Džoš i Doroti su daleko od unesrećenih roditelja, ali biće vremena da shvate ko su i koga su pustili u svoj dom.
Serija "Servant" 2. sezona
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
“Servant” druga sezona koristi crni humor da razotrkije likove i njihove porive dok ih pritiska natprironim i zlokobnim prisustvom Lijen.