Serija “Mrs America”: Prvo televizijsko zlato 2020.

“Mrs America” koncept koji počiva na stvarnim istorijskim događajima sa nekoliko fiktivnih likova i događaja zarad dramaturgije guli nožem po površini vrućeg krompira sedamdesetih godina prošlog veka.

Filis Šlafli (Kejt Blančet) konzervativna politička figura i aktivistkinja protiv feminističkog pokreta i jednakosti unutar sistema na relaciji muškarci-žene je daleko od zatucane upeglane domaćice kojoj je život blistav veš i deca koja su završila domaće zadatke. Pronicljiva, društvno sintetički analitična žena unutar patrijarhalnog sistema je zagovornik porodičnih vrednosti, uz neizbežno izvrtanje feminističkih ideja i ideja oslobodilačkog pokreta za jednakost. Njena vizija društva je da muškarcu ne treba dozvoliti da zameni ženu i da ženi nikako ne treba oduzeti privilegiju, ponavljam privilegiju, da bude zaštićena unutar bračne zajednice, tj. da kuva, pere, vodi računa o domaćinstvu, da je obezbeđena finansijski od strane muškarca, naravno, i da je sve van tih okvira ženu definiše kao gubitnicu jer je porodica stub društva.

Ironično u sceni koja otvara “Mrs America”, gospođica Šlafli je u bikiniju objektivizovana od strane muškaraca koji balave zbog dugih nogu jer ima privilegiju da postane domaćica – odnosno saučesnik i dobrotvorni rob patrijarhata. Ako niste uspeli da se udate i rodite decu – Šlafli je žao, ali niste njena fokus grupa.

Antiteza Filis Šlafli je oslobodilački pokret u Vašingtonu za jednaka prava koji zastupa plejada feminstkinja, radikalnih i manje radikalnih, kao i boraca za jednakost, pravo na abortus, pravo na rad, samostalan život i identitet. Liberalni pokret koji prevazilazi granice rase, pola, roda i socijalnog statusa je daleko od savršene utopijske ideje o jednakosti. Progonjen političkim saradnicima, mutnim igrarijama i sukobima o poimanju jednakih prava podjednako ima dobrih ideja, ali i ozbiljnih problema kao i zastupanja Filis Šlafli.

“Mrs America” ne zahteva čas istorije ili kopanje po internetu da bi koncept serije bio jasan. Naprotiv, vrlo će jasno i glasno objasniti ko su likovi, šta rade, kako su postali šta su postali, kuda idu i šta žele.

Između istorijskog osvrta, fantastičnih dramskih elemenata i zdrave doze komedije koja ne narušava ili banalizuje koncept otkriva kako funkcioniše mozak konzervativca poput Šlafli i koje životne okolnosti su je dovele do ideja i stava koje zauzima, ali i njenih protivnika i protivnica. Serija na ovim mestima zakuaca eksere u zid, grabi publiku bez namere da ih pušta do samog kraja mini-serije. Što više likove sa čijim političkim i životnim stavovima se slažemo ili ne slažemo upoznamo to je veća investiranost u gledanje.

Pored epske borbe koja se događa između zaraćenih strana “Mrs America” pruža božanstvenu režiju i vizuelni pečat epizodama koje su prošarane, nazvaću to, “efektom šuma” koji ostavlja utisak kao da je sve snimljeno sedamdesetih godina. Kad scenario, rediteljska ideja, dijalozi i priča vas obuzmu glumačka ekipa Kejt Blančet, Sara Polson, Uzo Aduba, Rouz Bajrn, Elizabet Banks, Džon Slateri, Margo Matindejl i Trejsi Ulman patosiraće glumom koja zaslužuje da svako od njih dobije po tri Zlatna globusa i dva Oskara.

U jednoj sceni Filis Šlafli kaže da ne želi svet u kojem će da zavlada feministički totalitarni košmar, protivnica Glorija Stejnem odgovara da ljudi imaju na kontrolu nad svojim telom i životom, a serija neutralno bez namere da stane na bilo čiju stranu klima glavom i sluša ljude koji žele svet u kojem su svi srećni, ali nejednaki.