![Pinterest](https://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://www.dedamilorad.com/serija-foundation-recenzija/&media=https://www.dedamilorad.com/wp-content/uploads/2021/09/Serija-Foundation.jpg&description=Za "Foundation" još uvek ima nade da bude još bolja jer njen slojevit i kompleksan svet zaslužuje mnogo više.){kind=link}
Vreme neumitno prolazi, striming servisi rastu kao kvasac, ali milionski budžeti za naučnu-fantastičnu seriju nikako da se dogode. Nema sumnje da svaki digitalni katalog sa mesečnom pretplatom želi da privuče raznovrsnu publiku sa specifičnim interesovanjima. Zato ova dilema i visi u vazduhu – zašto se više nije investiralo u sci-fi?
Posle “Igre prestola” novac se šakom i kapom bacao na epsku-fantastiku koja, ako ćemo biti iskreni, do tog momenta nikad nije bila na listi prioriteta velikih produkcija i televizijskih kuća. Nova zlatna koka i porast interesovanja publike ka specifičnom žanru striming svet pretvorio je u takmičenje – ko će napraviti novi “Game of Thrones”? Ne bih da rušim snove, ali takav komercijani uspeh najverovatnije se više neće desiti.
Ljubitelji sci-fi-ja morali su da se zadovolje serijama koje koliko god da su ispunjavale njihove narativne želje nikad nisu izgledale naročito dobro. Čak ni voljeni i hvaljeni “The Expanse”. Vidna je želja, ali ne i budžet jer su se čelnici produkcijskih kuća oslanjali na ideju – uska niša i mala interesna publika, pa zašto bacati novac.
Sada kada je striming svet preplavljen adaptacijama YA romanima (Shadow and Bone, Locke & Key), triler i horor bestselerima, Apple TV+ vođen devizom “ima se, može se, a tamo gde se ima, boga mi, lepo se prosipa” i svešću da fanovi naučne-fantastike nisu mala marginalna gledalačka grupa, investirali su gigantski budžet za adaptaciju dela Isaka Asimova “Foundation”. Kako ne bi bilo zabune, ovo je manje adaptacija, više reimaginacija sci-fi klasika. Pojedini likovi, motivi i svet se oslanjaju na rad Asimova, sve ostalo je delo scenarista i reditelja jer na kraju krajeva doslovno repliciranje romana nikome nije pošlo za rukom.
Galaktičko carstvo isprepletano heterogenim svetovima, religijama, ideologijama, jeresom i naukom posle viševekovnog progresa nije ni svesno da joj se bliži vreme velikog mraka. Matematičar i psihoistoričar Hari Seldon zabrinuto je zapretio da kroz 500 godina ovaj impresivni univerzum čeka 30.000 godina patnje. Harijeva nova saradnica Gal Dornik koja potiče sa planete koja je utemeljena na religiji i njegov prisvojeni sin Rejš prvi su na listi za odstrel vladara carstva – braće Klion.
Kao i svaki autoritativni vladar koji bi pre umro nego se odrekao pozicije i moći, tako i Klion našao je način kako da kroz vekove rukovodi carstvom. Rešenje – klonirao se. U fantastičnoj uvodnoj sceni upoznavanje tri Kliona, dečaka, sredovečnog i starijeg muškarca dobija se jasna slika kako se tradicija vladara prenosi s kolena na koleno ili u ovom slučaju s klona na klon. Klionovi ne žele ni da čuju za mračnu prognozu koja bi uznemirila narod i dovela u pitanje njihovu vladavinu, ali i galaktičku politiku, pomalo ugnjetavajuću, pomalo nipodaštavajuću, naročito prema planetama “sa oboda” na koje gleda kao na smrdljive varvare.
Nemili događaj koji će sručiti Zvezdani most i napraviti potpunu pometnju u Galaktičkoj imperiji, praveći tenziju i paranoju među Klionovima jer neko želi da ih konačno skine sa trona, ali i Seldonovo proročanstvo narativ “Foundation” stavlja u pogon. Iza osnovne premise krije se još mnogo priča, vremenska i prostorna distorizija, tako da je ovo samo vrh ledenog brega.
Neverovatan megalomanski svet ima toliko toga da ponudi, a koliko će od njega pokazati, istražiti i učiniti da bude mamac za gledanje, to će se tek otkriti u narednih osam epizoda (za sada su objavljene dve).
“Foundation” za početak nudi dve sigurne stvari. Božanstvenu produkciju koja je koštala kao Svetog Petra kajgana. Dovoljan je samo pogled scenu kojom se završava prva epizoda i vrlo je jasno da se sa mnogo nula pisao ček za seriju. Na drugoj strani novčića je jako dobra glumačka ekipa predvođena Džaredom Harisom i realno najvećom zvezdom serije Li Pejsom u ulozi jednog od Kliona.
Li Pejs je nova Sersi Lanister. Uznemirujuće visoki i blago, ali zlokobno nasmejani car zahvaljujući ovom fantastičnom glumcu svaku scenu sa tri klona pretvorio je u suvo zlato, pa će biti zadovoljstvo gledati kuda će njihov narativ u narednim epizodama ploviti.
Posle dve dobre stvari dolazi jedna ne nužno loša, ali osrednje dobra vest. Zbog kompleksne prirode priče i generalnog sveta kojim se bavi, “Foundation” je primoran da se neprestano objašnjava i da forisira likove da prepričaju šta je ko i šta je šta u seriji, u protivnom ništa ne bi bilo jasno. Iako su zasigurno postojala bolja rešenja u predstavljanju sveta i narativa, ovo ne preterano vešto upoznavanje za sada može da posluži.
Vrlo jasna i upeglana strukutra epizoda jedno ima problem sa tekstom. Sa jedne strane deo sa Klionovima i Harijem Seldonom ima žanrovski adekvatan pristup dijalozima i dinamici, nego deo priče sa gospođicom Dornik koja je nepotrebno modernizovana.
Posle dve epizode teško je reći – “Foundation” valja ili ne valja, da li ga gledati ili ne gledati, znam samo jedno – ovo što vidim izgleda maestralno, Li Pejs je bog otac, priča obećava i pored vidljivih manjkavosti. Jedino mi nije jasno zašto HBO, Amazon Prime, a sad i AppleTV+ maltretiraju sa objavljivanjem jedne epizode nedeljno. Valjda nas je Netflix previše razmazio. U svakom slučaju što se tiče “Foundation” daj sveeeeeeee
Napomena: Zaključak o seriji biće proširen, a ocena promenjena (ako bude bilo neophodno) nakon finala prve sezone). Za sada je sve na bazi utisaka premijere.
Serija "Foundation"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
Za “Foundation” još uvek ima nade da bude još bolja jer njen slojevit i kompleksan svet zaslužuje mnogo više nego što prve dve epizode obećavaju.
Zdravo.
Serija GOT je really dobro odrađena, ali manjkavosti ima sigurno. Posebno poslesnja sezona koja je katastrofalno loše i na bring smuljana.
Serija The Expanse je vrh serija, jedna od najrealnije odrađenih serija po pitanju astrofizike i zakona gravitacije. Likovi su realni, stvarni, sa sve mana koje nose sa sobom i odlukama koje donose.
Serija Foundation postavlja temelje nekoj novoj naučno fantastičnoj generaciji. Osobno meni je najstariji Klion najuverljiviji glumački adut kao i glumac koji igra Seldona.
Da li si radio recenziju serije Dark kao i serije Digitalni Ugljenik? 😀
Pozdrav
Ćao Tanja. Na sajtu su recenzije za sve tri sezone Dark. Pozdrav
За све који су прочитали барем једну књигу од Асимова, а нарочито из серијала о Задужбина, овај патетични покушај адаптације је богохуљење епских размера. Ништа није задржано од оригиналних идеја самог Асимова. Потпуно је занемарена (скрајнута) основна идеја о предвиђању историје, јавља се само као лајт мотив за љубавно/религијске/тиранијске приче (којих нема у књизи). И баш ме брига за роду, расну и сексуалну равноправност… ако се прави адаптација, онда барем неке основне ствари треба задржати. Гал је мушко, научник опседнут радом на самој формули, а не црнпураста балавица у потрази за мужем. Нисам расиста, али у књизи нема црнаца, а овде је половина. Прича о боговима можда некоме делује симпатично, али тога нема у књизи, а овде је главна прича. Серија можда стилски делује лепо и има доста специалних ефеката, али они немају никакве везе са Асимовом причом.
Ово је вероватно најгора адаптација неког СФ дела коју сам икада гледао, не зато што су сасвим изменили причу, него зато што су потпуно промашили идеју самог Асимова. После овога, оно што је Питер Џексон урадио са „Господаром прстенова” изгледа као верна интерпретација књига (иако је други филм доста различит од књиге, али је задржао смисао).
Радије ћу поново прочитати Задужбину од Асимова, него гледати још једну епизоду ове бесмислене будалаштине.
Неке ствари је боље не дирати, него их уништити.
Апропо Игре престола, серија се базира на: сексу, насиљу и константној потреби за шокирањем гледалаца. Такву комбинацију не садржи ниједно класично епско или научнофантастично дело, осим можда делом серијал „Први закон” од Аберкромбија. И уместо да праве од нула приче које ће садржати наведене елементе, креће се у канибализовање класичних дела, како би се уклопили у „очекивања публике”. После ове несреће од Задужбине, не смем ни да помислим шта ће направити са „Точком времена”. А о Амазоној верзији „Господара прстенова”, више и не размишљам. Тамо ће вероватно половина глумаца бити геј/лезбо/транс ликови, који ће уместо против Саурон, борити се против угљен-диоксида, ефекта стаклене баште и промовисати зелене технологије.
Rašomon je sve objasnio. Mada, koliki procenat se treba zadržati a da ekranizacija bude zadovoljavajuća. Premalo, nema veze s knjigom, kao neki podsticaj, ideja. Previše, bilo bi rastegnuto. E pa dramaturzi, ili koji već su plaćeni da to usklade, pljunite u dlanove i prionite. GOT, Lord of the rings, Poter su pokazali klincima da postpoji i fantastika, sf, epska ili kakva god da je. Više bih voleo da je svaki klinac pročitao posle knjigu. Nažalost, instant vreme uništava knjige. Dobro je što izlaze mnoge kvalitetne, bar intetresantne serije. Kad nešto traje više sezona, ima vremena da se priča razvije, da se saživimo s njom. Sve majstorije se mogu uraditi. Čekam Simonsov Hyperion, ne znam hoće li ga biti. Poz ljubiteljima i filma i SF
U potpunosti se slažem sa komentarom RaŠoMoNa, serija, kao adaptacija Zadužbine je potpuni promašaj! Ko je pročitao serijal od Asimova, pod tim mislim na kompletan serijal (Roboti, Carstvo i Zadužbina) videće da ova serija ne može ni da se poziva na Zadužbinu, a kamoli da bude adaptacija. Rase postoje i kod Asimova, čak i Trantor je podeljen većinom po rasnim kriterijumima, ali se na tome ne insistira u knjigama. Bogovi, naravno, ne postoje. Postoji neka vrsta obožavanja ili straha od robota, ali to se samo kratko pominje u jednom delu Zadužbine i to je to.
Ali ono što je apsolutno neoprostivo, to je uloga Demerzela, od njega sve počinje u kompletnom serijalu i sa njim se sve završava, dok za njegovu robotsku prirodu, skoro niko ne zna, pogotovo ne carevi. E da, carevi, kloniranje?! Što im je to trebalo?!
Nisu ni trebali dirati Zadužbinu, jer je ona nezahvalna za adaptaciju, a da zadovolji kriterijume današnjeg gledaoca. Jer u knjigama skoro da nema klasične akcije, bespotrebnog nasilja, seksa, patetičnih ljubavnih priča, ovo je klasična naučna fantastika. Pretpostavljam, da im je samo trebalo ime zbog marketinškog hajpa, jer ipak je Apple u pitanju.
Sve u svemu, plitko, veoma.
Samo kratko da se ubacim. Serija nije adaptacija “Zadužbine”, već je inspirisana radom autora. I baš zbog toga ne prati motive, događaje i likove u potpunosti iz knjiga. Tu je nastala jedna velika zabuna jer autori serije Dejvid Gojer i Džoš Fridman nisu ni pokušavali da urade doslovnu adaptaciju.
I još jedna stvar. Kjubrikovov “Isijavanje”, ko je čitao Stivena Kinga zna o čemu pričam, nema veze sa romanom. Doslovno je sve promenjeno samo su lokacije, imena likova i nekoliko scena preuzete iz knjige. Tako da sedma umetnost je drugačija forma, drugačije funkcioniše nego književni rad. Ako je neko očekivao da se “Zadužbina” preseli sa papira na ekran onako kako je Asimov napisao, baš je živeo u zabludi.
Da, baš puno tražim i očekujem od serije koja se zove Zadužbina i koja se u reklamama i trejlerima besomučno poziva na Asimova, da eto, i ispoštuje neke osnovne Asimljove postulate.
Shvatam da filmsko pismo zahteva neke druge pristupe realizaciji serije, ali npr. zar je bilo potrebno da Eto Demerzel (u ovom slučaju Demerzel-ka) požuruje 1/3 Cara da izvrši samoubistvo, zar to nije narušavanje Prvog zakona robotike (jer taj postupak nema opravdanje u zaštiti Nultog zakona).