Netflix-ova serija “Elite” je iskakala kao manijak iz žbuna u lokalnom parku u preporukama. Od prvobitnog ignorisanja, preko ozbiljnog iritiranja, pa do finalne zantiželje – da li je algoritam toliko loš da mi preporučuje tinejdž dramu o elitnoj školi u Španiji ili je moja lista pregledanih serija i filmova toliko skandalozna da sam spao na ovo. Postoje dva odgovora na ovu dilemu i oba su DA. Da, algoritam gura ono što on hoće (ono što Netflix kaže), a ne šta ja gledam i DA imam nekoliko veoma kritičnih stvari koje sam pasionirano gledao koje su rezultirale da mi je “50 nijansi sive” svaki treći dan u preporuci. Pošto sam vam otkrio mračnu tajnu mog Netflix naloga da mi pređemo na stvar jer stvari nisu u “nijansama sive” baš kao što se čini.
Ako bi u kratkim crtama morao da opišem “Elite” onda bi bilo najpravednije reći da je serija kombinacija “Gossip Girl“, “Veronica Mars” i nedavnog hita HBO televizije “Big Little Lies“. Kreatori Karlos Montero i Dario Madrona ćapnuli su šta im se dopalo iz pomenutih naslova za potrebe baze, premazali je masnim slojem hormona podivljalih tinejdžera, posuli veoma ozbiljnim temama i sve to fino zapekli u staromodnoj triler rerni da se korica fino uhvati.
Slasna, masna, tinejdž drama, sa akcentom na DRAMA jer u Španiji pričaju kao navijeni, (što može biti problematično u praćenju prevoda jer reči proleću kao zvezde padalice) i uglavnom sve rešavaju dramatičnim mahanjem rukama, istresanjem tuđeg prljavog veša uz po koju kletvu. Da ne bude zabune – ovo nije telenovela, ali kad je mentalitet ovog podneblja u pitanju, izgleda da im je telenovela svaki dan.
“Elite” otvara pitanje ko je ubio Marinu? Mada, bolje je pitanje šta je dovelo do njenog ubistva, jer ova priča ima dve verzije. Naime, serija prati policajku koja ispituje učenike u sadašnjosti nakon pronalaska beživotnog tela devojčice, i događaje koji su usledili nakon što su troje učenika, pripadnika niže klase, dobili stipendiju da se edukuju u najelitnijoj školi u zemlji. Trio je sačinjen od Samjuela – povučenog mladića koji je u blatu do guše zbog brata krimosa i majke rasipnice, Kristijana – oličenje modernog prostodušnog džibera kojem je cilj da postane popularan na Instagramu i Nadije – sterotipne žrtve zbog pripadništva Islamu i neizbežnom hidžabu koji ne želi da skine (uz česte opaske da će da raznese školu i da li sa sobom nosi bombu).
Dolazak sirotanovića među milionere ispraćen je podsmehom i mrkim pogledima, što osnovnu premisu radnje u početku karakteriše površnom i stereotipnom, međutim naracija ubrzo počinje da poprima ozbiljne društveno angažovane proporcije. Raskorak između siromašnih i bogatih je prikazan iz raznih vizura sa uplivom religijskog aspekta. Jedna od učenica je HIV pozitivna, Musliman je diler droge i homoseksualac, ćerka ambasadorke je seksualna predatorka, sin direktorke represivno agresivan zbog konstantnog nametanja želja roditelja, sin najbogatijih ljudi u zemlji želi da radi ispravne stvari, a sve ispada suprotno…
U suštini niko nije povlašćen, ma koliko se nekom činilo da ima sreće što nije u situaciji da nema leba da jede ili što mu religija kaže da su ovi na vrhu lanca ishrane osuđeni na pakao, jer radi ispravnu stvar – i jedna i druga strana su u krivu. Kad se gomila nađe na jednom mestu – ništa dobro se neće desiti.
Konceptualno “Elite” jako podseća na “Big Little Lies”. Koristi se ozbiljnim temama sa obrtom u vidu misterije / ubistva. Međutim, koliko god tematska podloga bila vrlo intrigantna serija često banalizuje pojedine teme (Naročito narativ sa Nadijom i njenim religijskim ubeđenjima koja se talasaju iz epizode u epizodu), dok druge jako dobro i temeljno obrađuje i ekspozicije radnje su uglavnom amaterski rešene. Naime, u pitanju su lake narativne prečice kako bi se dogodila jedna katastrofa koja će povući sa sobom lavinu i eskalirati do kraja.
Ono što spasava stvar je odlična dinamika radnje. Tempo koji ne davi i ne guši, i ona stara dobra fora u ovom tipu serija – svi ljudi su previše lepi da ih ne biste gledali.
Solidna misterija, društveno angažovana, nabiflana dramom, jer kako bez nje, i ubistvom je sasvim dovoljna doza zabave u ovom sivom zimskom periodu. Ako vam već nedostaje drame u stvarnom životu, nek je onda bude i više nego što treba na televiziji.