Koliko god brzo hodali, prošlost ima duži i brži korak. Kad vas konačno stigne, obračun golim rukama i guranje pod tepih napraviće planinu o koju će se pre ili kasnije noga spotići. Može da bude uzrok manje ili teže povrede, padanja ili konačnog besnog izvlačenja dosadnog monstruma sa pobedonosnim podizanjem ruku i pokazivanjem okruženju šta vas je to godinama mučilo. Niko ne garantuje da će ljudi oko vas stajati mirno i sa razumevanjem gledati neugledan rep koji ste toliko dugo krili od drugih, najpre će pobeći glavom bez obzira, bez okretanja. Miri Miranda Matenson nema šta da sakrije jer svi znaju da je počinila neoprostiv zločin pre 18 godina. Možda je odrobijala svoje iza rešetaka, ali to ne znači da se njena prošlost upokojila, naprotiv, izvodi piruete i diže noge što je više moguće, kako bi privlačila pažnju i bila stalna opomena – ova žena je najveće zlo koje se desilo ovog gradu.
U melanholičnom i sivom Hajtu, primorskom engleskom gradiću, žive ljudi koji su očajnički prigrlili mentalitet male sredine. Znaju sve jedini o drugima, ali pošto vesti na tako malom parčetu zemlje putuju brže od svetlosti, spuštaju glavu i drže jezik za zubima da bi zaštitili sebe. Doduše, usta ne prestaju da zjape i jezičina da palaca kad je u pitanju Miri.
Ova neodoljivo harizmatična, nepristojno kulturna i ljupka žena oko sebe ima auru dobročinitelja i nekoga ko ne bi ni mrava zgazio. Šta je to uradila pre 18 godina, pa je dvadesete i najveći deo tridesetih provela u zatvoru? Gotovo je nezamislivo da je sposobna da podigne ruku na bilo koga. Njena prošlost koja je prati kao zla kob posle skoro dve decenije izolacije ne daje joj ni sekund mira.
Alava savetnica za društvenu reintegraciju po izlasku zatvora, majka preljubnica, otac ekološki moralni svetionik, bivši dečko seskualni manijak i bivša najbolja prijateljica i notorni alkoholičar su mikro kosmos Miri Matenson.
Godine i godine provedene u zatvoru distancirale su je od ovog sveta. Nejasno joj je zašto su svi opsednuti telefonima, zaboravila je da ljudi više kriju nego što pokazuju i zašto život ne može da se nastavi dalje. Miri ne traži da se empatišemo sa njom, ali nemoguće je ustuknuti i biti besan kad je na prvi dan posla pogodi cigla koju joj je besna raja namenila – jer oni ne zaboravljaju šta je uradila.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Najgledanije serije na Netflix-u ikada
Ovaj prokleti kutak sveta u svom sveopštem sivilu, vremenskom i mentalnom, je više komičan nego što je depresivno tragičan. Moralno dezorijentisani pojedinci nemaju srama, ni stida kad su njihove izopačene želje u pitanju, pa Miri, žena zlotvor, je kao zrak Sunca usred kišnog dana.
Miri samo želi da ima posao i da bude društveno korisna, ona samo želi svoj život natrag, koji joj je oduzet. Nije nimalo besna zbog kazne koju je služila. Samo želi da nastavi dalje. Nažalost, zbunjiva priroda i nesmotrene izjave jer je svi pitaju za ozloglašeni zločin, u očima drugih je čini još opasnijom nego što zaista jeste.
Serija “Back to Life” u svojoj malenoj formi od šest epizoda od nekih dvadesetak minuta je odličan podsetnik kako jedan pogrešan korak u životu neprestano šepa za nama. Briljantan britanski humor, nadrealnost situacija i neizbežan životni cinizam u centru kroje priču koja je gorka kao jutarnja kafa bez šećera.
Kratak uvid u život Miri Matenson je kao ponovni povratak u život. Ako se prestupnik reintegriše u društvo, reintegriše se i depresivan pojedinac, izolovan, pa čak i onaj koji je voljen i prihvaćen jer mora da zauvek održi svoje mesto koje je obezbedio. Ukoliko napravi korak nazad, moraće da se reintegriše. Tako i Miri u ovoj komediji i tragediji u kojoj nema odmora za proklete, a u ovom gradu ih je mnogo.