“Archive 81”: Serija koja će me proganjati do kraja godine

“Archive 81” sačinjen od četiri velike priče koje teku paralelno, dve se odvijaju u današnjici, dve u prošlosti, imaju svoja pravila i načine na koji se odmotavaju. Iako svaka ponaosob ne poseduje najsrećnije alate koji formiraju i odmotavaju priču, neočekivano se tokom osmočasovnog trajanja prve sezone slažu u jednu homogenu celinu. Što Netflix-ovo najnovije čedo nikako ne čine lakom bindž zabavom, čak naprotiv, zahteva strpljenje i veru da će ono što krije u rukavu biti dovoljno za one koji su ukrcaju na brod koji se neumorno ljulja na talasima, praćen hipnotišućom i najezivijom melodijom, koje su moje uši čule, od malenog hora ljudi čiji se eho proteže u večnost.

Zbog kompleksne prirode serije u kojoj komparacija sa starijom braćom i sestrama iz filmskog i serijskog sveta mogu biti ogroman spojler koji će upropastiti doživljaj “Archive 81” kako i sam nalaže narativno, u ovom tekstu, ostaće u domenu inicijalne misterije koju postavlja.

Pasionirani konzervator-restaurator arhivskih i oštećenih video-zapisa Den je introvertni i socijalno rigidni pojedinac čija sreća u oku zablista samo kada se njegove ruke domognu retko viđenih ili navodno zauvek izgubljenih snimaka. Prva kaseta doktorske disertacije Melodi Pendras iz 1994. godine samo je još jedan u nizu važnih poslova povučenog junaka, ali postaće mnogo više od toga. Uspešno obavljeni posao i zahvalni klijent, vlasnik kompanije LMG poznatiji samo kao Vidžil, nudi finansijski isplativu, ali u najmanju ruku zlokobno neobičnu ponudu. Den u izolovanoj kući, bez interneta i mobilnog signala koji se ponekad pojavljuje na obodima imanja, ima vremenski rok da digitalizuje rad Melodi Pendras. Samo bez pitanja i prevelikog uživaljvanja. Njegovo je da uradi posao, očuva zdrav razum, uzme novac i ode srećan kući.

Den zarobljen u post socijalističkoj građevini u kojoj ne živi niko osim njega i olindranog pacova, upoznaje se sa dokumentarnim radom Melodi. Uspešna studentkinja intrigirana građevinom Veser u Njujorku, koja počiva na posedu koji je izgoreo u požaru, željna je priča stanara koji su se naselili u njoj. Na početku nezainteresovani, a kako vreme odmiče sve više zainteresovani stanari otkrivaju zašto i kako su dosepli u Veser. Izvitoperene ličnosti koji dišu u zidinama višespratnice žele da razgovaraju o svemu, osim o nebičnom mumlanju koje se neumorno ponavlja svake noći. Dok jedna komšinica tvrdi da su stanari seksualni predatori koji orgijaju, zvuk mnogo više podseća na melodiju nego na nasumične zvuke uživanja.

Ukratko ovo je 1% priče “Archive 81” jer na njemu počivaju mnogobrojni likovi, događaji, porodične traume, neispunjene želje, mentalni problemi i kičma serije – očaj.

Narativ sačinjen od neobjašnjivih događaja koje Den pokušava da prokljuvi pokušavajući da stupi u kontakt sa najboljim prijateljem, najvedrijim i neosporno presimpatičnim kreatorom potkasta o natprirodnim aktivnostima, i misteriozno-paranoični svet Melodi Penders koja ima utisak da gubi razum u Veseru formiraju neprijateljsku i košmarnu atmosferu serije koja podseća na snove iz koje očajnički želiš da se trgneš, ali neko ili nešto ti nedozvoljava.

Mastralna atmosferska nota je ključ koji se obrće u bravi i zaključava onog ko želi da svedoči događajima u Veseru devedesetih i godinama koje dolaze i koje su prošle. Svaku epizodu otvaraju snimci, ponekad potpuno nevezani sa onim što se odvija u seriji, u službi mamca ili traga koji čine važan deo ovog istinski poremećenog univerzuma.

Odlična ideja koja je raskomadana na delove i satkana od višeslojnih likova pored fantastične strukutre scenarija i misterije koja drži na ivici sedišta do samog kraja sa ogromnom ekspozicijom i iznenađujućim obrtom, pored brojnih pozitivnih aspekata, pati od nekoliko problema koji srećom nisu ogromni.

Jedna od češćih narativnih koski u vezi sa Denom, a boga mi i sa Melodi su klišeirani i žanrovski jeftini trikovi odmotavanja radnje. Nekim čudom se rešenja, kako bi priča nužno tekla dalje, događaju nitokuda i ponekad nemaju nekog preteranog smisla, pa se neminovno dešavaju momenti na koje jedino je moguće slegnuti ramenima. Na listu treba dodati sad već provaljenu narativnu caku Majka Flanengena iz “The Haunting” serijala u kojem pretposlednja epizoda služi kao postavka cele priče, iako efektna definitvno je zloupotrebljena. I za kraj – budžet. Jasno je kao dan da niko nije računao na uspeh serije, pa “Archive 81” pati od vizuelnih jeftinoća koje kvare atmosferski utisak koji najbolje funkcioniše kad ne pokaže ništa, ali daje naznaku da se nešto gadno događa.

Serija iza koje stoji producentski tim Džejmsa Vana možda ima nekoliko problema i sitnih poteškoća koje zahtevaju samo peglanje scenarija je apsolutno jedan od najboljih originalnih naslova koji Netflix ima u svom katalogu. Ono što je fanove “Dark-a” držalo tri sezone prikovane za ekrane, to će očigledno uraditi i “Arhive 81”.

Godinu iza nas koju su obeležili većinskim delom sporadično dobri, najvećim delom osrednji naslovi, ostaju u prašini za ovim pasionaranim projektom. Nije napravljen iz očaja, ali ono što ga drži uspravnim je najgori čovekov neprijatelj i publiku sigurno neće ostaviti očajnom, već obuzetom svakom sitnicom i detaljima koji se kriju u Veseru.