Politička korektnost ima smisla kad je pogodno vreme i mesto za nju. Zloupotreba iste služi kao dodvoravanje preteranoj osetljivosti publike i kritike. Najgore što može da se dogodi da se neko nađe uvređen jer će pod parolom “nije politički korektno” imati argumente za rafalnu paljbu po nečemu što se ne uklapa u njegovo subjektivno viđenje sveta i percipiranje istorije, likova i događaja. Britanska pozorišna rediteljka Džosi Rurk koja je dirigovala filmskim ostvarenjem “Mary Queen of Scots” zaboravila je da napomene publici da su dva sata materijala njeno viđenje 16. veka, njeno viđenje odnosa Meri (Marije) Stjuart i kraljice Elizabete I. Ne znam šta ju je sprečilo da film nazove “Feminizam 16. veka u očima Džosi Rurk” i napuni bioskope širom sveta radikalnim feministkinjama koje bi imale da kažu dve-tri stvari na romantizovanu temu koja je osuđena na prevrtanje očiju uz frktanje, coktanje i roptanje.
Pitanje za razmišljanje je – Da li dobro poznajemo istorijski period kad su protestanti i katolici jedni drugima disali za vratom u 16. veku i da li su Meri i Elizabeta zaista bile toliko progresivne mlade žene koje su u svom okruženju imale saveznike i bliske prijatelje svih boja, rasa i seksualnih orijentacija. Nešto mi je sumnjivo da je najbliža osoba Elizabeti bila miks Kineskinje i Indijke, koja je ruku na srce prelepa, i da je crnac bio jedan od savetnika Stjuartove. Evo ne znam Boga mi, ako grešim ispravite me u komentarima.
Holivudska klima, plima i oseka poslednjih godina ima potrebu da gura pojedine ljude tamo gde im nije mesto. Stereotipi jesu bolni jer svaki put je Rus mafijaš, a Srbin ratni zločinac i bombaš samoubica, i zato je dobro kad centralni lik potpuno odskače od pravila jer svi mi manje-više imamo iste probleme. Ali, kako se dogodi da u 16. veku jedna kraljica od koje se očekuje da ujedini dve zemlje – religijski, vojno, društveno i kulturno, ima stav tinejdžerke koja luduje po odajama, veoma je otvorenih shvatanja, na strani je žena i manjina, a sa druge strane kune se u svoga Boga i služi se tradicionalnim trikovima ne bi li zasela na tron. Nadam se da me pratite u ovome.
Dakle, “Mary Queen of Scots” prati sudbinu dve žene, rođake koje jedna drugu povremeno oslavljavaju sa “sestro” (sestro drži me, sestro pašću ti) u religijski sukobljenim zemljama. Merina zemlja (Škotska) obojena katoličanstvom i Elizabetina (Engleska) obojena protestantizmom žele naslednika i žele jednu kraljicu. Dve žene u pasivno-agresivnom konfliktu bacaju rukavicu jedna drugoj u lice, ali svesne da vladaju u svetu muškaraca. I dok se Meri sprema da donese na ovaj svet naslednika, Elizabeta preuzima mušku ulogu vladara jer ne može da dobije dete, ili kako sama izgovara: “Vlast je od mene napravila muškarca”.
Prvobitna konfrotacija vremenom se pretvara u savez, nakon niza pogrešnih poteza Stjuartove na dvoru. Liberalni stavovi, blisko okruženje i ishitrene odluke je ne vode kao ujedinjenju dve zemlje, već kao giljotini na koju će je osuditi religijski sistem.
Dualizam likova i drugačije viđenje kako društvo i kako vlast treba da funkcionišu daje pristojan uvid šta se događa iza zavese. Mada, generalna atmosfera iz sapunica sa dramatičnim izlascima iz prostorija zbog sukobljenih stavova i karakterizacija dva glavna lika koja su promašila vreme i mesto ostavljaju jako loš i jako pogrešan utisak.
Filmski minuti više su posvećeni Meri Stjuart koju tumači Sorša Ronana, ali svaki put kad bi se pojavila u kadru Margo Robi kao Elizabeta stvari bi bile zanimljivije. Što zbog mnogo teže dramske uloge, što zbog odlične egzekucije Robi koja je se usavršila u dramskim ulogama.
Šta je dobro? Osim kostima, glume, scenografije bojim se da ništa više. Vrlo problematičan tempo radnje koji je bolno dosadan, izlizana, previše obojena naracija ličnim stavovima rediteljke koja je krajnje površno i nevešto izvedena ne ostavlja nikakav utisak.
Sve deluje kao neka postmoderna predstava o Meri i Elizabeti. Pa, čak i epilog i scena susreta dve kraljice koje se jure ispod ispod posteljine u nekoj brvnari deluje kao pozorišno moderno alegorijsko predstavljanje kako dve žene mogu biti jake zajedno, ali ih razdvaja tanak sloj tkanine u patrijarhalnoj matrici.
“Mary Queen of Scots” je epohalni promašaj koji niko ne bi ni primetio da na posteru nisu Robi i Ronan.