Netflix je ove prolećne sezone odlučio da iz rukava istrese serije u koje je investirao mnogo vremena i još više novca. Ako se uzmu u obzir blagi promašaji od visokobudžetnih naslova u poslednjih nekoliko meseci (Alterd Carbon i Mute), ovog puta je popularni striming servis pogodio pravo u metu. Jedno je sigurno – “Lost in Space” neće se svima dopasti, (i nema nameru da se svima dopadne) ali će mnogi uživati u lakoj i eye candy zabavi podeljenoj u 10 epizoda.
“Lost in Space” je svojevrsni rimejk istoimene veoma voljene američke serije iz šezdesetih godina prošlog veka. U 21. veku serija je dobila ozbiljnu produkciju, zabavne – ujedno i problematične likove i mnogo drame, ali da krenem redom kako bog zapoveda.
Posle neželjnog poljupca (čitaj sudara) planete Zemlje i misterioznog objekta, poznatijeg kao Christams Star, čovečanstvo je prinuđeno da napusti svoje voljene domove kako bi spas pronašlo u beskrajnom svemiru. Većina je smeštena i matičnom svemirski brodu The Resolute, ali posle prostornog poremećaja mnogi će biti prinuđeni da uz pomoć malih svemirskih brodova pronađu utočište u dugom kutku svemira. Porodica Robinson posle manjih nezgoda spušta se na zaleđeni deo nepoznate planete čiji eko-sistem funkcioniše gotovo identično kao i na Zemlji (gravitacija, voda, flora i fauna).
Bračni par Džon i Morin i njihova maloletna i veoma pametna deca – Džudi, Peni i Vil, upašće u gomilu nevolja na novoj planeti koje će se nizati jedna za drugom. Umesto da se golim rukama sami bore za goli život, njihov saputnik u borbi za bolje sutra je nepoznati robot koji će udružiti sa najmlađim članom porodice – Vilom. Plašljivi dečak će doneti najveći životni profit svojoj porodici uz pomoć novog misterioznog svemogućeg prijatelja. Na putu Nojeve barke porodice Robinson staće žena koja se predstavlja kao doktorka Smit, mada, ona ima mnogo imena kao i trikova u rukavu za manipulaciju porodice u svoje svrhe.
Porodična dinamika Robinsonovih nije nimalo sjajna. Neraščićeni računi Džona i Morin pratiće ih duž čitavog Mlečnog puta. Pametna, ali nesigurna deca zbog manjka poverenja u očeve postupke, koji ih je mnogo puta “izdao” dok su živeli na Zemlji, svojim ciničnim i duhovitim opaskama dodaju šlag na torti porodice koja se drži zajedno, ali se stalno međusobno pecka.
Beskrajno šarmantni likovi tokom 10 epizoda će vam prirasti za srce, iako je karakterizacija vrlo plitka što je posledica celokupne forme serije koja je skrojena kako bi se najviše dopala mlađima, mada će i oni stariji moći da uživaju. Tokom 10 sati trajanja serije scenaristi nisu dublje kopali po karakteristikama i emocijama likovima. Akcenat je stavljen na dramatičnost događaja i vizuelni identitet serije.
“Lost in Space” izgleda spektakularno. I da vam se serija ne dopadne, ne možete da osporite da je ovo trenutno jedna od najlepših serija na oko, kako se kaže u našem narodu. Od kostima, preko scenografije, kontrasta boja, CGI, pa sve do širokih kadrova koji oduzimaju dah – seriji se na vizuelnom planu nema šta zameriti.
Pored problematičnog negatica (neću da spojlujem, videćete sami) koji nije dovoljno zao da bi mu se ova etiketa nalepila, najveći problem serije je preterana potreba za dramatičnošću. Konstantno insistrianje narativa da svaka epizoda mora da ima minimum tri dramatična događaja praćena ekstravagantnom muzičkom podlogom u nekom trenutku postaje izlizani kliše koji može da odbije gledaoce.
“Lost in Space” je napravljen sa ciljem da privuče ljude koji vole “Stranger Things”, ali je za koplje lošiji. Što ga ne čini lošim, naprotiv, čini ga prelepim detetom Netflix-a koje treba da pogledate sve dok se ne pojavi nešto bolje.