Lana Del Rey album “Norman Fucking Rockwell”: Lana je došla po slomljena hipsterska srca

Lana Del Rej (Lizi Grant) nije se našalila kad je posle debitantskog albuma “Born To Die” izjavila da više nema o čemu da peva i da je rekla sve što je imala. Četiri albuma kasnije hipsterska kraljica i dalje voli da se vozi brzim kolima po bulevarima, hoda naduvana plažom, zavodi matorce, izlazi sa opasnim momcima i povremeno pesmom sirene izusti egzotično ime muškarca koji voli da je kažnjava, jer kako reče Cakana u “Otvorenim vratima”: “Žena može samo da umre od ljubavne boli“.

Nije se mnogo stvari promenilo na putu Lane Del Rej i njene diskografije. Od “Born To Die”, preko “Ultraviolence”, “Honeymoon”, “Lust of Life”, pa do “Norman Fucking Rockwell” uvek postoji dominatan motiv o problematičnom momku u njenom životu. U pesmi “How to disappear” viđa se sa Džonom koji zakazuje dejtove na sportskom terenu i najčešće dolazi izubijan od batina i naduvan kao balon.

Ali, volim tog muškarca kao niko drugi, pomera planine i pesniči ih dok ih ne poravnja, gledam momke koji se tuku zbog stvari koje vole da zaborave onog čega se boje“.

Album “Norman Fucking Rockwell”

Još jedna stvar se nije promenila, Lana je ostala zarobljena u američkom snu šezdesetih godina prošlog veka. Većinski deo njene diskografije je stvoren za film “Once Upon Time in Hollywood“. Melanholične melodije nikad shvaćene umetnice koja stoji na prozoru stana iz kojeg isparava alkohol iz memljivog kauča i dalje su zavodiljive kao pesma sirena.

Desetominutna numera “Venice Bitch” je oda vrelim danima. Oproštaj od znojavih tela i noći kojima nema sna. Kad album “Norman Fucking Rockwell” uđe u fazu pesama “Cinnamon Girl”, “The Greatest” i “The Next Best American Record” i omiljeni način Laninog pevanja u flahu sa ehom na vokalu jedino što zaista neko poželi je da leži na plaži dok mu talasi povremeno osveže stopala.

Producent Džek Antonof i Lana Del Rej nisu napravili ništa drugačije od “Honeymoon” ili od eklektičnog i eksperimentalnog albuma “Lust of Life”, ali “Norman Fucking Rockwell” je neophodan deo muzičkog repertoara pre nego što se oprostiš od leta.

Svaki put kad se na albumu naiđe na pesmu “The Greatest” i da ne razumete nijednu reč koju izgovara Lana, melodijom i glasom crta sumrak i to je redak dar jer je ona ta kantautorka. Već osam godina na isti način pravi pesme i peva o istim stvarima, ali nikako da dosadi. Uostalom, još jednom je došla po vaše slomljeno hipstersko srce da se njišete zajedno u ranim jutarnjim časovima ili kasnim dugim sparnim noćima.

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije

Film “Antebellum”: Promašeni šamar

Get Out" (2017) rediteja i scenariste Džordana Pila otvorio je vrata i prozore društveno-političkoj satiri u savremenom i večito uljuljkanom monolitnom Holivudu. Akcenat na...

Serija “Ratched”: Lobotomirala samu sebe

Rajan Marfi... Ukoliko znate televizijski opus i kinematografsku ideologiju scenariste i reditelja možete slobodno da preskočite naredni pasus, unapred se izvinjavam. Ti dragi čitaoče...

40 filmova koje možete da pogledate na Netflixu, a koji su hvaljeni i nagrađivani

Iz ove tačke gledišta o bioskopu možemo samo da sanjamo. Odluka Netflix-a da otkupi film "Women in the Window" sa Ejmi Adams i objavi...

Film “365dni”: Smanjiće vam inteligenciju, uništiti brak i izgubićete posao

Pre tri ili četiri godine urednici su me poslali na premijeru filma "50 nijansi mračnije". Nije bio po sredi sadizam nadređenih, već svest da...

Netflix vodič za potcenjene serije i filmove: Ako ih niste gledali, sad je šansa

Tamni oblak se nadvio nad strimingom. Pre nego što neko opauči protivgradnu raketu i rastera oblake, pored nekoliko novijih naslova koji nas očekuju do...