Film “The Lie”: Obrt zbog kojeg malo zaboli glava

Oktobarski projekat filmske kuće Blumhouse i Amazon Prime ima četiri glavna jela za svoje korsnike. Triler-drame-horore o neobičnim životima ljudi i još neobičnijim, ponekad jako glupim, odlukama koje su doneli.

Prva na list je “The Lie”. Laž koja košta više od života.

Jedan od najčešćih okidača koji oživljava osećaj usamljenosti, odbačenosti i nedostatak ljubavi u ranom detinjstvu je razvod, pa čak i smrt roditelja. Kejla (Džoi King) u tome nije izuzetak. Život je počela kao srećna devojčica sa angažovanim roditeljima, da bi traumatičan deo tinejdžerskog detinjstva živela kao ogorčena otpadnica. Očeva kriza srednjih godina i pomalo neumesna potreba da se dokaže kao rok muzičar pod stare dane i majičina potreba da se distancira od nedosanjanih snova supruga dovela je do neminovnog razvoda.

Kejla je ostala negde na pola puta. Blago nevoljena od majke koju izluđuje popuštanje oca prema ćerki za sve nedaće koje priređuje i emotivno prazna zbog očeve potrebe da se traži u mlađim ženama. Najbolja drugarica došla je kao dobar izduvni ventil kad ju je jednog ledenog popodneva iz besa preko ograde mosta gurnula u smrt. Umesto paničnog – nije bilo namerno, uporno je ponavljala da je Britni kučka i da je zaslužila ono što joj se desilo.

Izbezumljeni otac i majka svesni da je čeka suđenje i sigurna drugostepena presuda za ubistvo, pokušavaju na osnovu čuvene mantre “sve za svoje dete” da prikriju ubistvo koje se nije desilo slučajno. Tenzija pod tesnim krovom postaje još tesnija jer se devojčica poput hladnokrvnog psihopate ponaša kao da je zgazila mrava, a ne likvidirala drugaricu. Napetost raste kao kvasac kad se u priču uplete otac Britni koji želi da zna da li je neko video njegovu ćerku.

Dve stvari čine “The Lie” crno-belim tipom filma. Crnim – zbog sigurne mržnje prema njemu, belim – zbog relativno zadovoljavajuće ispunjenih sat i po vremena.

Minimalistička priča počinje u fantastičnom atmosferskom tonu koji nabija tenziju paničnim ponašanjem roditelja u želji da prikriju da se iza njihovih vrata krije hladnokrvni ubica, dok im se za kvaku hvata otac devojčice koja je ubijena. Mentalno rastrojstvo i iskonski strah u očima Rebeke, maestralno je dočarala Mirijel Enos. Piter Sarsgard je prati u smirivanju tenzije dok se iza pogleda krije zabrinutost – šta su to odgajali svih ovih godina.

Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Ovo možda znači kraj velikih filmova? Nijedan blokbaster neće izaći pre 2022. godine

Stvari postaju mnogo tanje u drugoj polovini filma koji je zaboravio dve tri stvari koje je pokazao u uvodnom delu. Da muka bude veća glavni likovi pred poslednji čin potežu jednu besprekorno glupu odluku koja je evidentno morala da se desi da bi se raščistio prostor i pozornica za veliki obrt u poslednjoj minuti. O, da, nešto će se važno desiti, ali se neće većini dopasti.

Bez obzira na lošiju razradu “The Lie” nije naporan i sporijim tempom zagušen film, samo mu nedostaju bolje ideje i manje ironično finale. Mada, u srži priče počiva roditeljski cinizam i tragedija koja je izmakla samo zato što se film nije dogovorio oko nekoliko pravila sa kojima je započeo.

Ako nikom ništa ideja “sve za svoje dete” dobija svoju božansku ironiju u finalu na koju se bez obzira na sve morate malo nasmejati, pa makar iz besa.