Nije nikakvo iznenađenje što je imidž naše zemlje u američkim i u nekim evropskim filmovima i serijama na najnižim granama. Zahvaljujući neslavnim devedesetim uglavnom smo predstavljeni kao divljaci koji žive na drveću i do najbliže radnje putujemo uz pomoć magarca, ali kad nismo divljaci, onda smo mafijaši ili ratni zločinci. U suštini ništa novo, niti šokantno. Međutim, problem je kad se iskoristi veoma osetljiv istorijski period koji se dogodio na našim prostorima da bi se napravio blokbaster, samo ne znam ko će progutati ovaj nivo površnosti, i to od strane ljudi koji su o našoj istoriji saznali preko Wikipedie.
Reditelj Entoni Bjarn i glavna glumica Natali Dormer u ulozi producenta zaslužuju jedinicu ko vrata za film “In Darkness” ne samo zbog neubedljive priče koju su servirali i korišćenje srpskog ratnog zločinca kao šok vrednost filma, već zato što je film tragično loš.
Priča prati pijanistkinju Sofiju (Natali Dormer) koja je u ranom detinjstvu ostala bez čula vida. Njena prva komšinica je Veronika Radić (Emili Ratajkovski) koja ispunjava sve parametre devojke sa beogradskih splavova, eto barem u nečemu nisu pogrešili kreatori. Firmirana garderoba, lavovi, leopardi, perje, Gucci, Prada, usne iz turbo-folk spotova i rinoplastika. Bez obzira na izgled bugarske pevačice u Londonu, Veronika je fina komšnica, ali iz njenog stana se svakodnevno čuje vika i dreka – još jedna stvar koju su kreatori pogodili kad je naš senzibilitet u pitanju.
Da skratimo muke – Veronika je ćerka srpskog ratnog zločinca Zorana Radića koji je optužen za genocid u Bosni i Hercegovini. General Radić posle svih nedela u Londonu je formirao dobrotvorni fond za izbeglice. Kao bivši profesionalni ubica ima neprijatelje. Jedan od mnogih gurnuće njegovu ćerku sa prozora stana. Iako slučaj deluje kao samoubistvo, u pitanju je planirano ubistvo kako bi se iskopale informacije o Radiću i sve tajne koje deli sa Rusima (ovaj deo priče nema veze sa životom).
Sofija policiji nije otkrila da je čula buku pre nego što je Veronika gurnuta kroz prozor pod izgovorom da je imala slušalice u ušima i da ništa nije čula. Naravno, tu je Veronikin ubica koji se zaljubljuje u Sofiju, a Sofija nije Britanka već devojka iz Sarajeva čiju porodicu je ubio Radić. Ona ga prati godinama i želi da mu se osveti.
Iskreno, ovakvih filmova smo se nagledali za života. Ako nije zločinac iz naše zemlje onda je iz Rusije ili Ukrajine. Žrtva traži pravdu, upliće se ljubavna priča, kliše za klišeom, osrednja gluma, predvidiv kraj i kao vrhunac svega su ljudi koji pokušavaju da pričaju na srpskom jeziku.
Zapravo, kad malo bolje razmislim nije problem što su upotrebljeni ratovi na našim prostorima za priču, već očajna egzekucija. Velike države ne mogu da srede Radića, ali zato će slepa pijanstkinja da ga zakolje na spavanju.
Čiča miča i gotova priča.
Pročitaj i:
Serija The Alienist: Serijski ubica čija su meta dečaci, ali ne obični dečaci