Nema veće životne istine od fraze – jedna je majka ili niko te neće voleti kao majka. Istina je i da roditelje ne možemo da biramo, niti oni nas. Niko neće do rujne zore ostati budan i čekati da se vratiš iz provoda, pa čak i kad si matora konjina, jer da se ne lažemo kod nas postoje agrele koje žive sa roditeljima, a trebalo je odavno da poljube ulazna vrata. Nema te majke koja ne brine da li joj je dete obuklo debele čarape jer je napolju hladno i pozvati povremeno da te pita – Je l jedeš nešto kuvano ili samo ono đubre? Majka je majka, pa čak iako nije biološka majka. Nije nas Majka priroda donela na ovaj svet, ali ipak nas grdi i gladi po kosi. Njena uloga je čini majkom. Upravo tu ulogu je preuzeo na sebe usamljeni droid, robot sa visoko razvijenom veštačkom inteligencijom, u vrlom novom svetu u kojem su ljudi jedni drugima došli glave i izumrli kao dinosauri.

Gotovo bizarno inteligentno metalno stvorenje sa procesorom umesto mozga u hangaru koji nalikuje na svemirski brod čuva preko 60.000 embriona. Iako bi trebalo da u distopijskom svetu mašine dođu glave čovečanstvu, zabrinuta Majka, koja je robot, svom detetu, ljudskom detetu, mirnim i prijatnim tonom objašnjava da ta predivna bića zvana ljudi su posle velikog rata sama sebi presudila, ali da postoji šansa da sve bude bolje.

Foto: Netflix

Svet kakav poznajemo više ne postoji. Ostao je samo pepeo, toksični vazduh, Majka i Ćerka. Droid izabrao je jedan embrion i uz pomoć tehnoloških vradžbina neprijatnu tišinu u hangaru, koji je opremljen svim životnim pogodnostima, prekinuo plačem devojčice. Ćerka je rasla srećna i bezbrižna. Uvek sita, zadovoljna, obrazovana, odlično poznaje teorije Ogista Konta i Kanta, vežba balet i sprema ispite kako bi postala doktor.

Harmoniju u svetu u kojem više nema nikoga, ili barem tako Majka tvrdi, prekidaju uljezi. Prvi je izazvao sumnju, drugi pometnju. Gladni i nemirni miš je alarmirao um Ćerke koja postaje vrlo skeptična kad je u pitanju priča njene zabrinute Majke, tj. van hangara je samo bespuće i večna tišina. Ali, upad ranjene Žene koja je živa da življa ne može biti, u sterilni svet Majke i Ćerke pravi ozbiljne probleme.


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Trejler za nastavak filma “Isijavanje”


Žena tvrdi da je napadnuta, Majka kaže da je pucala u samu sebe da bi ušla u postrojenje i proširila zarazu, Ćerka upada u paniku jer i jedna i druga priča imaju rupe – sad je samo pitanje koja od njih dve laže. Da li je to Majka koja brine i voli, iako nije ljudsko biće, ili ogavna čovečanska sorta koja je došla da zada poslednji udarac.

Foto: Netflix

Ah, da, u detaljima je đavo. U tako sitnim i naizgled nebitnim kadrovima i informacijama koje protutnje kroz scene. Od prvobitnog osećaja slatkoće, sigurnosti i vere u tehnologiju koja je praktična, racionalna, objektvina i pribrana, pa do neverovatne klaustrofobije, panike i paranoje.

Debitantski film reditelja Granta Sputorea “I Am Mother” zna kako da koristi elemente naučne-fantastike i trilera na jednom mestu. Strpljivo dozira radnju kako bi se pomatrači naracije osetili udobno ili vrlo neprijatno zbog događaja koji se odvijaju, ali želi njihovu punu pažnju. U suprotnom finale neće imati smisla ili delovati krajnje antiklimaktično i nerazjašnjeno, a zapravo sve je tu, samo je pitanje – da li gledate?


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

10 najboljih serija 2019. godine – za sada


Ovde leži snaga priče. Ne forsira brzopoteznu dinamiku narativa kako bi održala pažnju, već svaki dijalog ima svoju funkciju u celokupnoj priči. Prijatna i bizarna mirnoća i pristojnost Majke, radoznalost Ćerke i agresivna priroda Žene u “I Am Mother” jer svet u malom. Mudri scenario će priču navoditi na svoju vodenicu samo da bi zalomio gledaoce u finalu.

Pored odličnog vizuelnog identiteta filma, glume, produkcije i ideje, postoji nekoliko vrlo nevešto izvedenih minuta naročito u trećem i finalnom činu. Zbrzani deo radnje i agresivna ekspozicija koja je napravljena sa namerom da se onima koji ne prate na času naglasi o čemu se radi u filmu, kvare utisak, ali ne i celokupnu sliku.

Film “I Am Mother” je iznenađenje godine u filmskoj industriji koja je vrlo nekreativna i bolno dosadna od januara. Dok se ne pojave favoriti sa Kanskog festivala za široku publiku i ne krene sezona Oskara, tu i tamo pojavi se poneka filmska Majka da te zagrli i kaže biće sve u redu. Ovo je jedna od njih.

PRESUDA
Đavo je u detaljima
87 %

3 KOMENTARI

  1. mnogo dobro. i film, ali i recenzija. samo, gledo’ sam ga pažljivo, al djaba, kraj nisam skonto.

    • Ne želim da spojlujem zbog drugih. Ali, ima nešto na početku filma, što je i meni promaklo prvi put kad sam gledao, što je u tesnoj vezi sa finalom. I da – imaj u vidu, kao i slučaju Westworld-a, da postoje radnje koje su događaju u različitim vremenskim trenucima, ali napravljeno je tako kao da izgleda kao da je sve prirodan tok proticanja vremena. Ne znam da li sam dobro objasnio 🙂 Ako te ne mrzi pogledaj ga još jednom.

  2. Fala Deda!
    ma išlo me to s vremenskim tokom pa će bit da sam kak i navodiš ključnu stvar fulo na početku. inače serije ne gledam (da, i takvih čudaka ima), al sam zato s filmovima od malih nogu, posebice s fantastikom, a upravo je ta ”majka”, bez obzira na moj problem, itekako dobar film (kao što si i naveo u recenziji), gotovo na tragu s majstorskim uracima s kraja prošlog stoljeća. Pozdrav!

Comments are closed.