Film “Blood Red Sky”: Počelo je sa “ma, šta kažeš”, a završilo se sa “bože, pljuni me”

Plašim se aviona kao guje. Previše sam gledao “Lost”. “Želimo vam prijatan i udoban let”, rekao je nekoliko puta u mom životu fini ženski glas, a u sebi sam svaki put pomisilo, sestro, udari mi šamar iz lakta da ostanem onesvešćen dok ne sletimo, ako uopšte sletimo. Nema tog filmskog čuda, hvalospeva ili savršenih ocena kritičara koji će me naterati da gledam muke Tantalove u avionu. Zato sam oko film Pitera Torvata “Blood Red Sky” obilazio kao kiša oko Kragujevca. Imam dovoljno godina, ne mrzim toliko više sebe, stvarno mi ne trebaju dodatni stresovi, ali pošto je 2021. filmska i televizijska godina dosadna kao izveštaj vodostaju, rekao sam – Milorade, preživeo si i gore stvari, možeš ti to. Poleteo sam sa nemačko-američkom posadom, držao se prstima za krevet dok nisam ogulio navlake i onda odjednom više nisam osećao ništa, samo sam želeo da se ovaj prokleti avion sruši.

“Blood Red Sky” je kao ubogo dete “From Dusk Till Down” i “Train to Busan”. Na papiru nudi porodičnu dramu, političku intrigu, teroriste, sebične ljudske želje, sociopate, psihopate u horor-akcionom paketu. U praksi nudi akcione sekvence od dva dinara, nespretno izvedenu pozadinsku priču, amatersku glumačku postavu (sa izuzetkom Peri Baumestir), nubedljive negativce i dva sata davljenja golim rukama na koje ne pristajem, osim ako nisi Tarantino. Kventine, može i tri sata, sve ti opraštam.

Nađa je čekala da se svetla primire i zavlada mrak, pre nego što joj noga pređe kućni prag. Nestrpljivi sin Elijas titrao je košarkašku loptu sve dok se majka konačno nije pojavila na aerodromu. Ovo nije prvi zajednički let za vidno uznemirenu ženu i njenog jedinca, ali putuju sa nadom da će biti poslednji. Poslednji sa crnim teškim koferima u kojima su tajne teže od stvari.

Misteriozna bolest žene nije spojler jer je deo marketing materijala, promotivnog postera i trejlera. Nađa je vampir. Intrigantan uvod u vožnju koja je osuđena na turbulencije i po neku kapljicu krvi, neosporno će pokazati oštre zube kada se teroristička organizacija namerači na putnike, ali osim kljova i pristojne prve polovine, “Blood Red Sky” ostavlja iznenađujuće atmosfersku hladnu i bez neke prevelike tenzije vožnju koja je morala mnogo ranije da se završi i mnogo bolje da se realizuje.

Foto: Netflix

Prepreka koju reditelj nije preskočio i koja je film povukla pri samo dno Atlanskog okeana je očiglednost kuda leti ovaj avion. Nešto što bi trebalo da bude suluda zabava (vampiri protiv terorista) neumorno se hvata za ideju roditelja koji želi da zaštiti svoje dete, a da ne pokaže svoju najgoru stranu. Možda se Nađa plaši jutarnjeg svetla, ali jasno je kao dan da “Blood Red Sky” želi više od klasične horor-akcije. Međutim, osim tri-četiri scene, jako loša gluma i jako loše osmišljene akcione scene ne stvaraju osećaj tenzije i klaustrofobije, što je inicijalno bio cilj. Paralelne priče o starijem bračnom paru, teroristi koji je narcisoidni psihopata i bahatom milioneru koji misli da se sve novcem može rešiti sa naivna površnost narativa koji sebe previše ozbiljno shvata za žanr koji treba samo da bude intrigantan i tenzičan.

Buljuk ideja je sabijen u 120 minuta koji ostavljaju na kraju utisak da je sve trajalo mnogo duže.

U moru ničega i pristojna ideja je poželjna, ali ako čovek koji se štreca na samu pomisao da će avion da poleti, možda da ne sleti, i na sve to dodate krvoločnog vampira i ljude koji prete da će da sruše avion, a on na kraju samo želi da se avion sruši i da se priča završi, izgleda da sam pogrešnoj aviokompaniji dao pare – ako već obećavaš pakleni let, onda polij taj benzin i neka gori.

Film "Blood Red Sky"
Ocena
2.3
  • Režija
  • Scenario
  • Gluma
  • Atmosfera

Presuda

“Blood Red Sky” ubi se od želje da pokaže da akcioni-horor može biti politička, porodična i društvena drama. Umesto što je šiljio zube dva sata, bolje da se pozabavio atmosferom koja je hladna kao vampirski sanduk.

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije