Film “A Quiet Place 2: Mešano meso – ćavapi su dobri, vešalica je onako

Porodica Abot prošla je sito i rešeto u fiktivnom svetu u kojem je svaki zvuk jači od šapata poput veštičije kletve. Mehanizam tihe samoodrbane nije ih zaštitio od grozomornih stvorenja, naprotiv, par balavih šapa i oštrih zuba koji je doneo gluvi nespokoj svetu skupo je naplatio svaku grešku koju je, nekada, petočlana porodica učinila. Smrt najmlađeg sina, a potom i zaštitničke figure oca, ostavio je tri člana Abotovih da lutaju napuštenom planetom sa novoređenčetom u naručju. 

Na prvi pogled potpuno nemoćni, a opet blagoslovenim znanjem da visokofrekvetni zvuk monstrume rasteruje od zvučnog razglasa, kao što bi krst oterao đavola, nije neka uteha, jer koliko je snage ostalo u životu jedne majke koja je izgubila dete i muža, dok je u korak prate dvoje maloletne dece sa bebom u rukama.

“A Quiet Place 2” počinje praskom, praskom iz prošlosti koji barem malo otkriva šta se desilo prvog dana pre nego što je ceo svet zaćutao. Spilbergovski početak filma, praćen emotivnim iscrpljujućim i traumatičnim događajem u sadašnjici postavlja debeo i stabilan temelj koji mnogo više obećava, nego što će na samom kraju ispuniti. 

Susret Abotovih sa komšijom i nekadašnjim prijateljem koji je samo senka čoveka koga su nekad znali je prva cigla na putu koji vodi do raja, pa natrag u pakao.

Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Nove serije i filmovi koji izlaze u julu

“A Quiet Place 2” dobra zna šta radi i dobro zna šta želi da postigne. Džon Krazinski za sat i po vremena filma nije želeo da ide dalje iz okvira u kojima se film kretao u prvom delu. Postapokaliptični svet je to što jeste – strah u ulici Brestova, u kojoj umesto Fredija hoda nega druga vrsta košmara. Možda je postojala nada da će narativ proširiti geografski i vremenski spektar, a samim tim otkriti šta se zapravo desilo i kako smo završili u ovom nemom Danteovom paklu, ali nada, kao i svaka nada, umrla je. Što ne znači da film besciljno luta. Kada otkuca poslednja scena, vrlo je jasno da je “Part II” zapravo prelaz između prvog i poslednjeg dela filma koji će se dogoditi u budućnosti.

Atmosferski nabijen i akciono orijentisani nastavak izgleda i zvuči fantastično. Iako reciklira pojedine scene, poput one sa Emili Blant i ekserom na stepeništu, ali ovog puta je prepreka na putu zamka za medvede, koja ruku na srce dolazi u neočekivanom trenutku zbog čega je scena još efektnija, drugi deo tehnički nema nikakvih velikih mana. Surovo se zabavlja pravilima koja vladaju u svetu, karakterno otvara nova poglavlja u životima likova, upoznaje nas sa jednim novim, ali u kontekstu misterije i nekog većeg progresa priče ostaje tamo gde je bio. 

Pored audio-vizuelnog spektakla koji je napravljen sa namerom da se gleda u bioskopu, a ne u kućnim uslovima (osim ako ne posedujete gigantski tv sa HDR reprodukcijom i Dolby Atmos zvučnim sistemom) ili ne daj bože na laptopu sa piratskim snimkom, najjači adut filma je glumačka ekipa. Očekivano fantastična Emili Blant i više nego očekivano maestralni Silijan Marfi uz iznenađujuću glumu gluvoneme devojčice Milisent Simonds su vezivno tkivo drugog dela i razlog zašto do samog kraja barem mi želimo da vrisnemo, kad već oni ne smeju. 

Sa jedne strane “A Quiet Place 2” je tenzičan, atmosferičan, odlično odglumljen i karakterno potkovan, sa druge strane ostaje žal što ništa novo nismo saznali o ozloglašenom “Tihom mestu”. Pa, je tako drugi deo sage Abotovih Džona Krazinskog kao naručeni oval mešanog mesa u kafani. Ćevapi su odlični, a vešalica je onako, može da se spakuje – za poneti.