Roman “Doctor Sleep” Stivena Kinga je direktan nastavak kultnog “Isijavanja”, jedno od najboljih, ako ne i najbolje piščevo delo. Kad se izgovori “Isijavanje” najveći deo publike prvo pomisli na film Stenlija Kjubrika. Kultni film iz osamdesetih uspeo je da preživi test vremena i da postane klasik kinematografije, uz neizbežno citiranje i internet mimove, memove ili kako se već kaže. Pre nego što zakoračim u predvorje hotela Vidikovac i novog filma za čije postojanje treba da se zahvalimo Majku Flenengenu, izneću vrlo nepopularno mišljenje o Kjubrikovom filmu, čisto da bismo raščistili vazduh na samom početku.
Film Stenilija Kjubruka, koji je zasnovan na romanu Stivena Kinga, je narativno smeće. Unakažen izvorni materijal, ili što bi rekla moja učiteljica promašena tema, je jedan od razloga zašto pisac nikad nije voleo ovu adaptaciju njegovog dela. Mada, King i njegova percepcija da li mu je knjiga dobro prilagođena za veliko platno ili televiziju je više nego kritična.
Kjubrikovo “Isijavanje” je banalizovalo likove, priču potpuno skresalo i osim glume Džeka Nikolsona, prisetimo se sramotne glume Šeli Duval, genijalnih horor scena i rediteljskog vođenja u pripovedačkom smislu nema ništa. Potpuno ignorisanje psihološke važnosti priče, naročito njenih aktera koji imaju detaljne i važne narative pre dolaska u hotel Vidikovac (naročito Džekova supruga koja nije histerična moronka koja ide okolo kao drogirana, već je sociolog sa vrlo teškom životnom pričom) kao i svođenje knjige na nekog pomahnitalog manijaka koji okolo ide sa sekirom jer ga je hotel naterao da likvidira porodicu je loše i za osamdesete godine prošlog veka.
E, sad, da li je “Doctor Sleep” (film) bolji od “Isijavanja? Zavisi iz kog ugla prilazimo ovom pitanju, ali iz oba ugla odgovor je ne. Prvi problem je što je roman “Doctor Sleep” jedno nepotrebno parče moderne književnosti koje nije horor, niti psihološki horor, već neka vrsta avanture, fantazije sa elementima veoma popularnog young-adult žanra sa pričom koja je donekle dobra dok ne dođe finale. Dakle, u kontekstu sadržaja, odgovor je ne.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
“Outsider”: Nova serija po popularnom romanu Stivena Kinga
U kontekstu kvaliteta filma, opet je odgovor ne. Majk Flenengen je sjajan reditelj, ali toliko se trudio da nikog ne uvredi i da svi budu srećni – Kingovci, Kjubrikovci, da je surovo adaptirao priču i izrazio poštovanje prema svom kolegi, zapravo, previše je politički korektan. Rezultat – vidi se ogroman potencijal, ali priča u knjizi je zaista mnogo glupa, pa nije mogla biti bolja ni na velikom platnu. I ono što je najvažnije Flenengen nema cake i trikove, niti veštine Kjubrika da bi ovo parče kinematografije preživelo u narednim godinama.
I sad oni koji nisu čitali knjigu, što ne preporučujem, čitajte “Isijavanje”, pitaju se – pa, o čemu se radi?
Posle nemilih događaja u hotelu Vidikovac, koji pripada univerzumu Stivena Kinga i svojevrsna je metafora za energetskog vampira koji se hrani gostima hotela, a potom ih zauvek ostavlja zarobljene (nešto poput The Haunting of Hill House) Deni Torens je nastavio sa svojim životom. Nekada dečak, danas alkoholičar, agresivac i lopov. Klasičan ološ koji nije uspe da odmakne ni korak dalje od disfunkcionalnog modela koji je video u porodici. Deni je godinama radio (čitaj alkoholisao se) na stišavanju isijavanja – dar zbog kojeg je hotel Vidikovac hteo da ga zauvek zarobi u svojim zidinama.
Torensov mali nije jedini koji ima dar isijavanja. Mnogi ljudi ga imaju. Neki nisu ni svesni da njihove moći manipulacije, empatije ili srećni spletovi okolnosti nisu slučajnost, već dar. Nečiji je veći, nečiji je manji. Ali, kao što postoji hotel kao koji crpi energiju, tako postoje i ljudi koji se hrane onima koji isijavaju. Meta su im uglavnom deca jer klinci mnogo bolje isijavaju. Zrelo doba i razum naruše snagu takozvane pare (para – kao isparavanje ključale vode) koja je esencija svakog čoveka. Para nas običnih smrtnika ne vredi ni pišljivu paru, ali zato dece koja isijavaju – ljudima koji žive od nje, produžava život jako dugo. Da bi para bila kvalitetna dete mora da se muči pre nego što umre.
Deni posle najvećeg životnog dna odlazi u drugi grad da bi počeo još jednom život ispočetka. Umesto mira, tišine, skidanja sa alkohola i posla bolničara u staračkom domu, život mu narušava devojčica na drugom kraju države koja isijava i šalje mu trodimenzionalne poruke – glasovne i pisane. Devojčica uz pomoć svog isijavanja videće gnusnu scenu ubistva dečaka nad kojim se hrane demoni i zamoliće Denija da joj pomogne da stanu na put ovom strašnom zlu. Rekoh da je glupa priča.
Da, priča je zaista jako glupa i generička, pa nema prostora iznenađenjima. Ali, Flenengen je izveo čudo jer uspeva da održi pažnju čitavih dva i po sata trajanja filma – spavaš li mirno Tarantino?
Od prvog do poslednjeg kadra uz pomoć genijalne muzičke pratnje i otkrivanja priče vrlo vešto, da ne izgleda tako bedno kao što jeste, Flenengen uz pomoć fantastične glumačke ekipe, Rebeka Ferguson blista u ulozi demona Rouz, scenarija i nekoliko vrlo bizarnih i estetski zadovoljavajućih scena crta na velikom platnu neku bolju priču koja se na kraju ipak neće desiti.
Iako “Doctor Sleep” aposlutno nije horor film, postoji scena na polovini filma koja je jako uznemirujuća i pratiće me jako dugo i duboko u noć.
I pored sjajnih kvaliteta filma, neki delovi nisu urađeni kako treba. Naročito problem Denijevog alkoholizma i klasične narativne rupe pred kraj filma kad gomila ljudi izgine, niko ni da trepne i priča se nastavi dalje kao da se ništa nije desilo.
Ali, jedno veliko i važno ali – “Doctor Sleep” ima sve što je potrebno, osim navedenih manjkavosti i hrabrosti. Flenengen nije bio hrabar kao u adaptaciji Širli Džekson “The Haunting of Hill House” da na napravi drugačiju priču i što je najgore, nije bio dovoljno drzak da ignoriše postojanje Kjubrika, već je kao gospodin čovek ispoštovao i njega.
Sigurno da nije želeo da ga ljudi posle filma mrze, ali neće ga ni voleti jer nije rizikovao i to je ono što ubija, jer se vidi da “Doctor Sleep” je mogao da bude odličan film, ali nije, jer ni knjiga nije dobra, a doslovce je adaptirana.