Crtaći našeg detinjstva koje bi današnji klinci mrzeli

Ja sam u životnoj dobi kad ne mogu da verujem da neko ko je rođen dvehiljadite godine upravo završava srednju školu. I dalje sam ubeđen da su to neka mala deca koja su tek prohodala, što ide u prilog činjenici da vreme neumitno brzo prolazi i da spadam u kategoriju – staro govžđe. Možda mi klecaju kolena dok hodam, ali to ne znači da sam zaboravio na svoje omiljene junake iz detinjstva i da ne volim aktuelne animirane filmove.

Crtani film je segment kinomatografije koji se najviše izmenio u poslednjih 30 godina. Sve više izgledaju realistično zahvaljujući tehnologiji i sve više su prisutne teme i humor koji više leži odrlasima nego mališanima. Mada i klinci su sve napredniji. Dok se mi matori trzamo od tehnologije, oni ne prezaju da pipnu ekran, instaliraju program itd.

Međutim, dominatan mi je utisak da današnja deca ne bi volela animirane filmove uz koje smo mi odrasli. Iako su mi fenomenološki bili veoma interesantni Teletabisi, Dragon Ball i agresivni Pikaču za kojim su deca ludela nikako ne mogu da shvatim šta je to deci bilo interesantno. Možda sam bio previše star da bih razumeo ili su se vremena promenila.

Zato ćemo mi koji smo jednom nogom u staračkom domu da se prisetimo crtaća našeg detinjstva i ne zamerite ako sam neki zaboravio – deda je senilan.

Čudesna šuma

“Ni Štapića, ni Slikara, znači prevaren sam. Ako šuma ova smesta Slikara ne preda meni, kunem se da će šuma ova nestati zauvek. Kopljanici moji, napred”.

Da, ovaj crtać znam od početka, pa sve do samog kraja napamet – toliko sam ga puta gledao kao dete (ali, kao i odrasla osoba). Negde početkom devedesetih kad je bilo šta iz susednih zemalja bilo zabranjeno zamolio baku da mi kupi poslednju VHS traku Čudesne šume koja je ostala u jednoj radnji u mom rodnom gradu. Apsolutni klasik koji najviše profitira od poetičnih dijaloga koji imaju poetičan i zagonetan tempo.

Nindža korčanje – sinhronizacija 1991.

Maldi mutantni nindža kornjače su opstale do dana današnjeg, verovali ili ne. Ali, ipak je sinhronizacija sa Nikolom Simićem, Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem, Nadom Blam i Ljubišom Bačićem bila i ostala najbolja.

Nažalost današnje sinhronizacije nisu dobre (bilo kog crtaća) kao što su nekad bile.

Hrabri mali toster

Hrabri mali toster je tehnički preteća Toy Story animiranog filma. S tim što ovog puta bela tehnika čeka svog vlasnika da se vrati kući, mada većina je spremna da bude odložena za staro gvožđe.