“Sve smo pokušali, ali srce joj je stalo. Jako nam je žao“, izgovara lekar koji nema objašnjenje kako su se simptomi gripa pretvorili u epileptični napad i srčani udar, dok šokirani muž koji je do pre 15 minuta pričao sa svojom suprugom o večeri najsmirenijim tonom pita: “Ok, a kad mogu da je vidim“. Kako ponoviti da je neko umro osobi koja je u evidentnom stanju šoka, a da nemate objašnjenje uzroka? Kako objasniti naciji koja je do skora strahovala od ptičijeg i svinjskog gripa da je ponovo na udaru virusa za koji nema leka i širi se galopirajućuom brzinom. Kako objasniti uzrok kad je nepoznat? Kako im objasniti da se zaštite kad je dovoljno da se nakašljete i već svi oko vas su zaraženi? Jedno možemo da objasnimo – film Stivena Soderberga “Contagion” iz 2011. godine je trenutno najtraženijih sat i po sadržaja na Amazon Prime-u i iMovies Apple Store-u jer epidemija koja vlada u fiktivnom svetu je ekvivalent epidemiji, paranoji, pa čak i olakom shvatanju korona virusa (ne želim da citiram izjave iz domaćih medija jer me to jako uznemirava) koji ruku na srce nema toliko smrtnih ishoda kao u filmu čuvenog reditelja.
Prehodna tri dana film “Contagion” sa Džud Loom, Kejt Vinslet, Metom Dejmonom, Lorensom Fišburnom, Marion Kotijar, Gvinet Paltrou i mnogim drugim jako poznatim i voljenim glumcima uspeo je da postane najgledaniji film na digitalnim servisima u svetu, tačnije, drugi po redu nagledaniji iz kataloga kompanije Warner Bros. Kolektivna paranoja koja se lepi na reči epidemija i karantin gotovo mazohistički dovela je ljubitelje filma da fiktivne Soderbergove priče o čovečanstvu kojem preti potencijalna katastrofa u izgubljenim životima zbog nečeg što se definiše kao sezonski grip, ali dovodi do brzog razvoja simptoma i iznenadne smrti. Ali, zašto baš ovaj film i zašto baš sada?
Zato što je preslikavanje trenutnog problema. Političke manipulacije, sakrivanje detalja o mortalitetu i zaraženima, novinarskom kopanju i ugrožavanju sopstvenog života, stručnom entuzijazmu i frustraciji lige lekara koji nikako da uđu u trag i rešenju, i civilizaciji koja prestaje da bude civilizovana skupina, već u strahu i paranoidnosti počinje da se grabi rukama i nogama za život ili da uništava tuđi, kad je već njihov uništen.
Prvi simptomi
Sve je počelo kašljem na aerodromu. Golicljivim i dosadnim kašljem koji se kotrljao u plućima Bet (Gvinet Paltrou). Pratio ju je od Hong Konga do porodičnog američkog doma. Na tom putu dotakla je mnogo vrata, dodavala je ljudima kartice kako bi platila usluge i posle nenamernog sejanja onog što će postati epidemija zagrlila je sina kad je ušla u svoj topli dom.
Od kašlja i povišene temperature do iznenadne smrti Bet, a potom i njenog sina osnovca, ostavilo je Miča (Meta Dejmona) oca, udovca i čoveka koji je izgubio dve najbitnije osobe u jednom danu u katatoničnom stanju sa psihičkom olakšicom da je i on zaražen i da će uskoro biti sa svojom porodicom.
Dok tragičan slučaj odjekuje hodnicima i lekari sumnjaju da je encefalitis, u svakom kutku sveta ima još jedan čovek kao što je Bet, kojeg golicljivi kašalj ubija u pojam.
Bloger Alan (Džud Lo) kao i svaki naporni novinar iz oblasti digitalnog novinarstva skače po glavi vladinim prestavnicima dok se Centar za epidemiologiju na čelu sa Erin Mirs (Kejt Vinslet) priprema za nešto što nisu sigurni šta je – biološko oružje ili osveta Majke prirode.
Vakcina sa rokom od 9 godina
Soderbergov film “Contagion” u svoj svojoj sterilnosti narativa (kakva ironija) koji ma koliko god želi da izazove emociju, ne može, ima drugi kec u rukavu – paranoju. Iz ovog ugla gledano ideja reditelja i te kako ima smisla u trenutnoj vremenskoj odrednici jer zastrašuje, ali i daje nadu. Međutim, u periodu u kom je nastao, između napada ptičijeg i svinjskog gripa, imao je mali, ali nedovoljan uticaj na filmsku industriju i gledaoce jer priča o svetskoj epidemiji je delovala kao preuveličana distopijska uobrazilija. Soderberg nije ni sanjao da će se publika vrlo pronaći i zainteresovati za njegov film skoro 10 godina kasnije.
Publika uvek teži ka onome sa čime može da se poistoveti, razume ili šta joj je blisko. Naravno da im je bliska ljudska surovost i korišćenje katastrofalne situacije za ličnu korist, dobro razume strah za sebe i bližnje i može da se poistoveti sa neprijateljem u ovoj priči. Ironično, on uopšte nije izvor zaraze, već neko drugi ko tako želi da demonstrira svoju moć u generalnoj nemoći.
Da li je obavezno štivo “Contagion”? Ne, jer u filmskom smislu ni po čemu nije senzacionalan, čak je i vrlo klišeiran, ali u tome i jeste caka. U situacijama poput ove ljudi često postanu ogavan i ružan kliše. Providan kliše. U suštini pre 9 godina “Contagion” je bio film o nekom virusu i ljudi umiru, danas je – ovo je naša realnost. Pa, bih da naznačim – ako ste skloni hipohondriji i paranoji možda je bolje nešto drugo da gledate, jer mentalno zdravlje je najbitnije.