U slučaju novog Netflix-ovog hitića, koji nema tendenciju da postane internet fenomen kao Bird Box, treba biti oprezan. Deluje kao da nudi bog zna šta, ali ruku u vatru mogu da stavim da se većini neće dopasti. Površna i pomalo predvidiva priroda filma The Perfection sa elementima Black Swan-a reditelja Darena Arofonskog i trešerica kvalitetom, naročito u poslednjem činu, su nož u srce. Naročito posle prvog poglavlja filma sa bizarnim obrtom koji je poprilično obećavao. Mada, film na samom kraju servira nešto između Brutality i Fatality iz Mortal Kombata što nikako nije loše, ali nedovoljno posle svih uvrnutih događaja. Mislim da vam je jasno kuda ovo vodi – ili će vam se dopasti njegova iščašena priroda ili ne.
Šarlot (Alison Vilijams “Get Out” “Girls”) je društveno savršena mlada žena. Neverovatno talentovana čelistkinja je napustila prestižnu muzičku školu Bahof i svetsku karijeru kako bi bila uz svoju teško bolesnu majku. Bolest koja je trebalo da nesrećnu ženu odvede na neku drugi svet za nekoliko meseci, mučila ju je 10 godina. Za to vreme Šarlotin život je prolazio, svaka nada o povratku karijeri je izumirala, borila se sa depresijom koja ju je povela za ruku i upoznala sa samoubistvom, lečila se u mentalnoj ustanovi, a onda je konačno žena koja joj je podarila talenat i život otišla mirno i spokojno.
Umetničko biće koje je najranije detinjstvo provelo pod strogom palicom muzičkog mentora Antona i njegove supruge se vraća pod njihovo zaštitnički krilo.
Poseta čuvenim mogulima visoke umetnosti u Šangaju je bila emotivno i sujetno iskustvo. Dok je Šarlot ribala povraćku majke koja se skorela na podu i pokušavala da dovede svoje misli u red, njeno mesto je zauzela Lizi (Logan Brauning “Dear White People”).
Ali, umesto da jedna drugoj dišu za vratom, izabrane su za članove komisije u izboru mladih čelistkinja za školu Bahof.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Film Greta: Kemp psihološki horor
Prijateljska i seksualna tenzija između dve naizgled suparnice postaje histerično i paranoično iskustvo kad na zajedničkom putovanju po istoku Lizi dobije simptome koje podsećaju na ebolu. Devojka koja je ubeđena da umire i njena novonastala prijateljica tek su počele zajedno da hodaju na vrlo bizarnom putu koji ih veže. Na tom putu su škola Bahof, njihov mentor Anton i jedna zajednička uspomena iz detinjstva.
Kad se prva vrlo jeziva scena dogodi The Perfection pomera vreme unazad kako bi objasnio šta je dovelo do incidenta. I ovde počinju problemi.
Tenziju koju film stvara i misterija o pozadini priče nekad uspešne čelistkinje Šarlot su na svakih tridesetak minuta rezrešeni ubrzanim vraćanjem filma unzad, poput premotavanja kasete, i ekspozicijom radnje koja ubija znatiželju i želju za razmišljanjem – o čemu se radi.
Reditelj Ričard Šepard, najpoznatiji po seriji Salem, umesto da gledaoca intrigira, sve mu servira na tanjir. The Perfection je na momente kao uplašeni student na ispitu koji odgovor na pitanje dva puta ponovi sa ciljem da bude jasan. Objašnjavanje događaja i ponavljanje određenih deonica tretira gledaoca kao tupsona.
The Perfecition ima odličan uvod u priču i krajnje bizaran finiš. Događaji koji spajaju celinu su poprilično treš, pomalo feministički nastrojeni i neubedljivi.
Ali, nije sve tako crno. Film je tenzičan kao to uradi kako treba, bizaran do bola kad nije treš i jako lepo odglumljen.
Najveći problem je neubedljivost. To je ono što majstori svog zanata znaju – Tarantino, Arofonski ili del Toro. Svesni su da im priča nije bog zna šta, ali je pripovedaju umešno da zvuči bolje nego što izgleda. Ovde ne zvuči bog zna šta, a boga mi i ne izgleda bog zna šta.