Da sam svaki put dobio dinar kad je najavljen novi “Lost” ili serija od producenata “Lost-a” zbog koje će vam se sive moždane ćelije pretvoriti u kašu od mozganja sad bih sedeo u nekoj vili na Senjaku, jer je Dedinje za novokomponovane bogataše, ispijao belo vino i oporavljao se od silnih plastičnih operacija. Međutim, realnost je da nema za šta pas da me ujede, da mažem melemom zglob koji sam nagnječio u gradskom prevozu i da su misterije a la “Lost” davno prošlo vreme koje su imale svoj momenat, ali on je iščezao u tankom sloju vazduha kao i čuveni Oceanic Flight 815.
Početkom godine me je poprilično žignulo uvo kad je ABC najavio novu seriju od producenata “Lost-a” pod nazivom “The Crossing” jer moje malo srce željno dobre si-fi misterije više ne može da podnese razočaranja. Kako je godina počela da odmiče i kako sve serije koje me interesuju još uvek nisu ni blizu premijere (Handmaid’s Tale bolje bi ti bilo da pokidaš drugu sezonu) duboko sam udahnuo, zauzeo dobar položaj na krevetu dok sam u jednoj ruci držao bromazepam, a u drugoj čašu vode i palcem desne noge pritisnuo PLAY kako bih pogledao novo čudo misterije “The Crossing”. Posle dve odgledane epizode čaša vode je prazna, ali je bromazepam i dalje tu – ima nade.
Ako je suditi po sadržaju serija o kojima se u poslednje dve godine priča čovečanstvu se u budućnosti ne piše ništa lepo, naprotiv, sutrašnjica će biti vrlo tmurna puna koncetracionih logora, ugroženih žena koje su pretvorene u sluškinje da služe bogatim drkošima i postaće mesto sveopšteg moralnog i religioznog rasula koje će nam svima doći glave. “The Crossing” nam ne nudi ništa bolje pogled kroz prozor u budućnost.
Fiktivni grad Port Kanan je mirno mesto blizu mora u kojem najveći problem prave dve pijanice koje s vremena na vreme ispesniče građane u napadu dosade ili eventualno jedan drugog. Ali, jednog oblačnog jutra šerif Džud Elis posle dojave Nestora Rozarija, kolege i prijatelja, da u blizini obale njihovog grada pluta stotine ljudskih tela, shvatiće da mesto u kojem je rođen u kojem će zasigurno umreti je nenamerna meta najveće misterije koju će Amerika videti.
Pedesetak preživelih od 400 pronađenih tvrde da stižu iz budućnosti i da su uz pomoć vremenskog portala izabrali istorijski period koji će im pružiti mirnu životnu luku. Nisu znali da će ih portal poslati na dno mora i da će se najveći broj njih udaviti. Uplašeni preživeli tvrde da su pobegli iz logora u kojem se likvidira “običan svet” i da su njihovi dželati, poznatiji kao Ejpeks (Apex), pokušali da istrebe ljudski rod kako bi svet postao teren samo za ljude koji su evoluirali i čiji se genetski kod godinama promenio. Priča koja podseća na Spartance koji su bacali bolešljivu decu sa litice jer tada nije postojala civilna vojska izazvala je podignute obrve kod državnih agenata i policije koji su ubeđeni da je u pitanju sekta ili neki kult. Zbunjeni sveže razvedeni šerif i agentkinja Ema Ren u dosluhu sa državnicima pokušavaju da sklope slagalicu čiji su delovi nejednake veličine.
Brzopotezna serije ima veoma dinamičan narativ, zapravo previše dinamičan. Producenti su svesni da je pažnja gledaoca u nivou ribice Dori iz “Potrage za Nemom”, pa su pokušali da ubrzanom naracijom u prve dve epizode zainteresuju i privuku publiku. Iako je ovo sa jedne strane bacilo senku na glavne junake jer biće potrebno još vremena da ih upoznamo i zavolimo, sa druge strane ostavlja gledaoca željnim za još plot twist-a. Što me dovodi do važnog pitanja – da li serija može da traje dve, tri sezone ili da li bi bilo bolje da posle toliko otkrivenih detalja traje samo desetak epizoda?
Kakva je trenutna situacija minorne su šanse da ćemo gledati čitavu sezonu. Naime, potrebe publike su se promenile. Naviknuti smo da imamo čitavu sezonu u rukama – odmah (Netflix) ili da posle određenog vremena saznamo za neku seriju koja se uveliko emituje – kao što je slučaj bio sa “Big Little Lies” i “Handmaid’s Tale”. S tim što u drugom slučaju serije su postigle popularnost pred kraj ili nakon završetka emitovanja što je zahtevalo da HBO i Hulu budu strpljivi i da čekaju rezultat, ali ABC je po strpljenju ozloglašen jer gasi svaku seriju koja ne uspe da postigne od pet do sedam miliona gledalaca po epizodi. Neretko je gasio serije i posle dve emitovane epizode. S obzirom na veoma tanak start “The Crossing-a” (jedva pet miliona gledalaca) nema leba da će uspeti da se emituje do kraja sezone, a o drugoj sezoni ne vredi ni pričati. Što je šteta. U pitanju je veoma zanimljiva, pomalo haotična serija u kontekstu naracije, ali svakako vredna pažnje.
Nažalost ovo je jedna od onih serija za koju mogu da kažem – E, ima odlična serija, ali nemoj da je gledaš. Najgore je kad se naložiš na nešto, a ono se ugasi i ne dobiješ grande finale.