![Pinterest](https://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://www.dedamilorad.com/the-betman-2022-recenzija/&media=https://www.dedamilorad.com/wp-content/uploads/2022/04/Betman-2022-recenzija.jpg&description=Novi "The Batman" je mračni noar triler koji bi mogao da upali svetlo kako bi konačno video šta sve ne valja u njemu.){kind=link}
U polarizaciji filmske interpretacije Marvel vs DC desila se pomalo neočekivana, ali osvežavajuća žanrovska čorba. Marvel, kako su godine prolazile, okrenuo se vrcavijoj i komičnijoj strani superherojskog žanra. Pronicljiv kec iz rukava koji je filmove učinio daleko prijemčivije široj publici. Možda najbolji primer je Torova saga koja je svoj vrhunac doživela sa “Ragnarok”. Sa druge strane DC je zaplovio crnim talasom, fokusiran na pokušaje socijalnog realizma i akcentovanja savremene debate unutar svog univerzuma. Ako izuzmemo Džejms Ganov “Suicide Squad”, “Jocker” nije prvo veslanje mračnim hodnicima žanra, zapravo, ideja o darkerskoj reprezentaciji DC-jevih likova potiče još od Tima Bartona. Reditelj Met Rivs, i pored kontroverzno loše filmografije, posle trilogije Kristofera Nolana o maskiranom osvetniku dao je sve od sebe da udahne nov filmski život u modernoj reimaginaciji Brusa Vejna. I dok će Nolanov Betmen ostati upamćen kao art-house sa ogromnim budžetom i publikom koja je bila spremna da se posveti žanru od kojeg zazire, Rivsov će plivati poplavljenim ulicama Gotama u kojem prokleta kiša nikako da prestane da pada. Ovoliko pljuskova nije bilo ni u “Blade Runner”.
Koliko će još moći da se muze Betmenova krava muzara? Koliko je još neophodno adaptacija, spinofova, reimaginacija, reanimacija da bi se konačno desilo nešto drugačije. Ruku na srce, za razliku od prethodnih narativa o osvetniku čiji plašt viori sa vrha kule u Gotamu, ovaj put umesto kempa ili sirovog akcionog žanra, dobili smo noar triler o serijskom ubici.
Nemoguće je pobeći od osećaja da se negde iza površine filma krije inspiracija Finčerovim trilerima i retro holivudskim noarom o opasnom gradu i tihom protagonisti koji bi pre crkao nego napravio grimasu. Jer priča je ona koju u jednu ruku publika dobro poznaje. Ubistvo gradonačelnika, izbori, korupcija, mito, ubistva, sumnjivi podzemni svet, misteriozna poveznica koja važne ljude i čuvare reda dovodi u vezu sa gadnim poslovima od kojeg bi se pošten čovek od sramote upokojio. Tragovi krvi uglednih i ne tako uglednih žrtava ukrašeni su zagonetkama ubice koje se igraju na kartu besomučnih laži u koje su upokojeni umešani.
Izolovani, usamljeni i sve ogorčeniji Brus Vejn / Betmen, koji sve manje voli ono što postaje važan je deo ove političko-policijske misterije. On je nešto poput kičme zločina dok se glave valjaju ulicama Gotama.
Tročasovna blatnjava priča u tri čina u svojoj sušitni je sasvim solidan, neoriginalan ali solidan, noar-triler. Ništa što će razbuktati nervni sistem i raspaliti zantiželju sa pitanjem – u kojem li će smeru se priča nastaviti posle odjavne špice. Slomljena narativna koska koja nikako ne dozvoljava novom Betmenu da se zaleti i poleti je sve ono što čini tri sata filma.
S obzirom na to da se estetika oslanja na misteriozni kišoviti grad, postprodukcija filma je više nego upitna. Svaki kadar podseća na gledanje u zamagljeni retrovizor posle ponoći. Premračni i u akcionoj sceni sa jurnjavom automobila, u kojoj učestvuje Kolin Farel kao Pingvin (doći ću do ove genijalnosti koja je bačena niz vodu), je brljav i jeftin kec iz rukava koji ne čini nikakvu uslugu vizuelnom identitetu filma. Dok su najavni trejleri za film davali naznaku da zlokobni mrak koji grli Gotam nudi raznorazna čudesa, na kraju se ispostavlja da ne nudi ništa osim kadrova koji se jedva razaznaju.
Prateći problem su beživotni likovi i događaji iz kojih je isisan sav mogući život. Kada se pridoda katatonična i uštogljena gluma sa patetično filozofskom naracijom Vejna: “ako se plašiš mraka, mrak će te pojesti” svaki pokušaji investicije u veću priču postaju sve teži i teži zadatak.
Srce se steglo od muke da Kolin Farel kojeg ni rođena majka ne bi prepoznala u maestralnoj i besramno maloj ulozi Pingvina je najboljih pet minuta filma. Sigurno je da će njegovih “pet minuta” u nastavku od četiri i po sata biti daleko veći i važniji, ali uzimajući u obzir da je okružen teškim mrtvilom barem je neko zasijao u ovom mrklom mraku.
Sve je ovde polovično. Karakterizacija je polovična, produkcija je polovična, gluma je polovična, priča je ok, ali opet i nije naročito ok, da je trn u kičmi filma deficit bilo kakve originalnosti ili drugačijeg pristupa. Čekajući tri sata da se desi onaj “aha” momenat nikad se nije desio, čak ni onda kad je razotkrio većinu karti i zašto se maskirani ubica sa samolepljivom trakom u ruci nakačio na našeg junaka koji bi mogao barem jednom da ne bude tako prokleto nesrećno arogantno dosadan.
Uz svu želju i volju da se utone u mračne vode Gotama samo je jedno pitanje ostalo – Šta ćemo sa tobom crni Betmene? Pali svetlo u Gotamu da vidiš šta sve nije u redu.
The Betman
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Gde gledati?
HBO MAX
Iako se slažem sa nekim od ovih kritika jer film ima svoje probleme, smatram da ne zaslužuje ovakvu ocenu.
Priča je samo okej i ništa više, i lično mi je to najveća mana filma, bez da ulazim u neke spojlere.
Pre gledanja filma bio sam jako rezervisan po pitanju castinga Roberta Patinsona u glavnoj ulozi, ali mislim da je jako dobro odradio posao uzimajući u obzir zadatak koji je dobio. Po meni uverljiva izvedba mladog, emotivno nestabilnog i besnog Bursa Vejna koji odbacuje bilo kakvu ideju normalnog života i u potpununosti se poistovećuje sa odmetnikom sve za ime osvete. Za razliku od Bejlovog filma, ovo nije priča o plejboj milijarderu koji se noću bori protiv krininala, već o mladiću koji je izgubio dodir sa realnošću. Takođe za razliku od Nolanove adaptacije, Patinsonov Betmen ima jednu realniju dimenziju, u tom smislu da se ne služi nearealno fantastičnim gedžetima i vrlo grandioznim i ne naročito pametnim akcijama, tipičnim za prezasićen superherojski žanr.
Soundtrack filma je sam po sebi sjajan i jako dobro upotpunjuje čitavo ostvarenje.
Što se tiče tog “vau” momenta, svakako da obrt nije najjača karika ovog filma, ali verujem da je to mahom zbog dužine trajanja filma, i sledstvenim povećanim očekivanjem istog, tako da mislim da dužina trajanja od 2h56min nije opravdana u tom smislu.
Daleko od toga da je film savršen, ali mislim da zaslužuje bolju ocenu od dobijene. Objektivno 3.3-3.5, subjektivno i više, a verovatno bih ga rangirao iznad Nolanove triologije (iako se mnogi verovatno neće složiti sa time), koja ima neki svoj niz drugih boljki.
Tldr;
Okej film kojem treba dati šansu i pored dugog trajanja, Dedu verovatno mrzelo da gleda opet
Najveći utisak meni je ostavio lik betmena/Brusa Vejna.
Zamislite da se sada/danas pojavi na ulicama grada maskirani osvetnik i tu i tamo ga vidiš smrtno ozbiljnog hoda kroz policijsku stanicu u svom kostimu. Da nije tako ozbiljan verovatno bi ga ubili od zajebancije, ali pošto jeste ozbiljan, ostaje samo utisak da je u pitanju neko ko nije baš čist.
Upravo takav utisak ostavlja betmen u ovom filmu. A šta drugo očekivati? U šta može da odraste dete koje je doživelo takve traume kao mladi Brus Vejn? Cela zaostavština porodice Vejn je u raspadu, obavijena mrakom i prašinom. Mladi Brus odrasta u psihotičnog depresivca, opsednutog time da očisti grad od kriminala koji je uzrok njegovih trauma.
Nijedan dosadašnji film ne pokazuje betmena na ovakav način koji je zapravo najrealniji i najsmisleniji.
U celoj toj ujdurmi, totalno potonuo u depresiju, posednut svojom misijom, betmen pravednik, postaje dominantan lik u odnosu na Brusa koga jedva i da viđamo.
Trenutak kada vidimo kolebanje da bi možda Brus trebao da počne iz početka je na kraju filma kada ga Selina poziva da zajedno odu negde. Ipak, opsesija je jača, svako kreće svojim putem, a igranje kroz vožnju motorima u jednoj od poslednjih scena je jedini trenutak kad betmen/Brus i Selina “otvoreno” iskazuju svoje emocije i predstavlja vrhunac njihovog emotivnog odnosa. Ipak, svako kreće na svoju stranu uz gledanje u retrovizor sve dok Selina potpune ne nestane iz vida.
@Luka
Apsolutno se slazem, mislim da je Deda bio malo preostar ovaj put. Film nije savrsen, ali mislim da bi 3.5 bila sasvim korektna ocena, mada bih ja subjektivno isao i do 4 mozda.
Bolji film od nolanovog pretencioznog smeća koni nema veze ni sa betmenom ni sa gotamom.
Apsolutno se slazem sa recenzijom. Citao sam razne druge recenzije i svi hvale ovaj film iz nekog razloga koji ja ne vidim.
Scene razgovora Betmena i policajca Jamesa Gordona su toliko neinteligentne, toliko glupe da sam u jednom od tih trenutaka hteo da prekinem gledanje filma. Da covek ne poveruje sta Gordon prica, koji je i sam ceo film izgledao zbunjen i drogiran.
Zagonetac ili kako se zove onaj lik sa kantom na glavi, smislja neke bezvezne zagonetke koje samo Betmen moze da resi, dok 16000 policajaca gleda u prazno. Onda policajci jure Dzordza(Betmena) ulicama grada Chicaga(Gothama), onda zajedno jure zagonetaca i tako u krug.
Klise od filma, vristi na Zodijaka, na prethodne Betmene, vestacki napet, morbidan. Betmen cudan, kao da mu nesto fali.
Pattinson bi bio idealan izbor za “Vranu”.
Također se slažem sa recenzijom, 2.5 ocjena taman dodijeljena. I stvarno cim sam prvi put vidio Pattinsona bez maske mislio sam da je film Vrana..
Scene borbe tako mracne, ne vidi se uopce tko koga lupi, negativci samo padaju. Sve u svemu nikako mi se nije svidio film.
Ono što je meni uništilo relativno dobar utisak o filmu je lik Zagonetača. Čekate , kad se razotkrije, da vidite neki ekstra lik, kad ono… (negativci ponekad budu mnogo zanimljiviji likovi od glavnog pozitivca. Svako normalan je navijao za Bejna protiv Betmena, ali… taj film je imao legendarno katastrofalan kraj.) Zagonetač je samo jedan ljigavac, možda inteligentan, ali ipak ružni ljigavac. Sad bolje pamtim njegova ružna kriva usta nego odličnu atmosferu mračnog Gotama.
Vidim da su podeljena mišljenja ovde. Meni jeste malo bio dosadan, nije pun akcije kako smo navikli na betmena, ali ima ovaj film nešto svoje, po meni 4ka. Taj mračni noar element je ok, glavni glumac bi trebalo malo više emocija pokazati ako hoćeš realizam, ostali glumci jbg 3h filma ali bez psihološke karakterizacije. Tako da nije los ali očekivali smo malo više. Ako zaradi ok, možda i bude nastavak.