Bindžovanje? Zvuči kao neka vradžbina. Gasim svetlo i bindžujem. U malo tople vode dodaš bindža i daš mu da popije. Mada zvuči kao i kletva. Dabogda bindžovao do kraja života. Bindžujem ti sve po spisku. Nabijem te na bindž. Bindžovao ti pas mater. Marš u bindžovanje. Hmmm, čudna ta reč bindžovanje. Izlomiše jezik poslednjih mesec dana naši kosmopolitski građani, a većina nema pojma ni šta je to. Nije kletva, nije psovka i nije teorija zavere. I svakako nije stiglo sa zapada da upropasti naš jadni večito gladni narod. Tehnički mi smo ga patentirali. O da, ako nešto Srbi vole to je da bindžuju. Da se objasnim.
Deda Milorad, bindžovanje i kumovanje
Ova priča zaslužuje svoj pošten uvod, razradu i zaključak, tako da se nadam da ste se udobno smestili jer imam svašta da vam kažem.
Krajem 2016. godine moja draga koleginica Ivana Stojanov, žena, majka kraljica, a pre svega kraljica, napisala je tekst “Bindžovanje: Novi svetski sindrom za kojim ne zaostaju ni Srbi“. To je bilo vreme kad se Netflix stidljivo ušunjao na naše tržište, a konzumenti torent sajtova su rifrešovali (još jedan strani termin, na srpskom – osvežavali) naslovnu stranu čekajući da se pojavi nova epizoda “Game of Thrones”, “American Horror Story” ili šta god je bilo aktuelno.
Tehnički Netflix je doneo sjaj i bedu bidnžovanja jer je svoj originalni sadržaj (mislim na serije) odjednom prezentovao korisnicima, tačnije cela sezona na tacni. Sa druge strane bilo je onih, naročito kod nas, koji bi čekali da izađe cela sezona kako bi je skinuli i sažvakali u dan ili dva. Čak su mi neke kolege iz medija rekle da vole kad se razbole jer tad leže kući i pod temperaturom gledaju dok ne obnevide.
E, sad kad smo kod Ivane Stojanov, bindžovanja i kolega iz Noizz-a, postoje još tri faktora. Urednica Dragana Pandurević, nekadašnji urednik Boris Trivan i moja malenkost.
Sve je počelo kad je Pandurević ukačila da se jedino zaista trudim oko tekstova ukoliko su o stranom šou-biznisu, televizijskoj i filmskoj industriji. Pokušaji Trivana da pišem o politici su propali jer sam se trudio da ih uradim što gore ne bi li odustao od te ideje jer do takvih tema mi je stalo kao do izveštaja o vodostaju. I jednog jutra, posle besumučnog pisanja samo o filmovima i serijama, Dragana je mrtva ozbiljna i nervozna jer je uvek nervozna ujutru ako nije pojela jabuku, izvela me napolje i autoritativnim tonom mi rekla da treba da pitam da se napravi rubrika samo za filmove i serije, ali pod uslovom da pišem još bolje. Rečeno, učinjeno.
Pošto se Boris i ja nismo naročito slagali jer sam stalno kukao kao mi je premali honorar, na šta je on odgovarao: “Mnogo te plaćam koliko radiš” uz moje: “Teško onom koga ti plaćaš” mislio sam da neće hteti da napravimo rubriku za moj pasionirani projekat. Naravno, prvo je frknuo jer je to radio da me nervira, a zapravo mu se svidela ideja. I opet jednog jutra pitao je – Mićko, kako ćemo da nazovemo rubriku, na šta je Ivana Stojanov, koja samo ćuti i radi, okrenula glavu i rekla: “Bindžovanje”. I bi bindžovanje, pre ovog masovnog bindžovanja marta gospodnjeg 2017. godine. Kuma prvom bindžovanju bila je Stojanov, da se razumemo.
Kakvo bre bindžovanje?
Sećam se da kome god da sam se pohvalio da sam kreativni genije (razumite novinara koji kad napravi rubriku misli da je dobio jebenog Pulicera) rubrike “Bindžovanje”, pogledali bi me kao da sam im tražio da izračunaju valentnost hemijske formule.
Posle silnog objašnjavanja sam odustao i najlakše bi mi bilo da kažem – rubrika za serije i filmove. Ali, ovih dana kada svi pitaju šta je bre bindžovanje – mislim da je najbolji zamenski termin, maratonsko gledanje filmova ili serija.
I šta je bindžovanje?
Bindž je zapravo termin koji tehnički prvobitno nije imao veze sa televizijom, tj. serijama. Koristio se kada neko opsesivno ili ekstremno obavlja neku radnju. Najčešće su ga koristili gojazni ljudi da bi opisali svoja stanja prejedanja. Bindžovali bi hranu, jeli neprestano i mnogo. Postoji i bindžovanje alkohola, pa završite na ispiranju.
Onda je termin doživeo novi život sa serijama. Nažalost, usamljenost i manjak socijalne interakcije je doveo do novog fenomena. Ljudi previše vremena provode bindžujući razne stvari i provodeći vreme ispred tv-a, sa hranom, telefonom ili sami sa sobom.
Buna na dahije povodom novog termina je krajnje neosnovana, jer zaboga uništava draž srpskog jezika. Koliko znam naš jezik vrvi od turcizama i stranih reči, tako da jedno bindžovanje neće ništa promeniti. Uostalom u školi su nas učili da je jezik živa stvar koja se menja svaki dan.
I da kad smo kod bindžovanja, ako neko bindžuje, onda smo to mi, Srbi. Televizija je bila uvek uteha u našem narodu, zbog manjka sredstava da se sebi obezbedi nešto bolje ili drugačije. Bindžujemo više decenija nedosanjane snove na televiziji i fantazije. Tako da nije ništa strašno to bindžovanje. Obično maratonsko gledanje, sanjarenje, jedenje, pijenje i sve što nam na duže staze škodi.
A, sad odoh da bindžujem dalje u životu.