Da počnem ovako – neko mi je rekao da je “Slasher” super serija koja ima dve sezone, da je odličan miks “Halloween”, “Scream” i “Znam šta ste radili prošlog leta”, i koja je ujedno antologija – svaka sezona za sebe. Slušajte, naziv serije mi nije obećavao, ali isto tako “American Horror Story” odnosi titulu najneinventivnijeg naziva serije ikad koja ima odlične dve sezone, pa sam pomislio možda je samo naslov serije bezveze. Mnogo sam mislio, ali sve pogrešno, jer ono što je “50 Shades of Gray” u sferi ljubavnih / erotskih filmova, to je “Slasher” na polju horor / trilera. Spremite se za transfer blama, ali epski transfer blama.
Prva sezona nosi naziv “The Executioner” i seriju otvara brutalna scena pokolja porodice Benet 1988. godine za praznik Noć veštica. Psihopata maskirana u dželata nakon ubistva se predaje policiji i ostavlja bebu koju je nasilno izvadio iz žene u osmom mesecu trudnoće.
Početak je obećavao, a onda su od šestog minuta kola krenula nizbrdo. Naime, priča je fokusirana na Saru Benet koja se posle 30 godina vraća u svoj rodni grad Voterburi. S obzirom da je romantik u duši odlučila je da se useli sa mužem u kuću u kojoj je ubijena njena porodica. Divan početak ljubavnog života mačetom će iseći čovek koji se maskira kao ozloglašeni dželat iz osamdesetih. Njegova meta su grešnici grada Voterburija i ubica je vidno inispirisan Biblijom i smrtnim gresima.
Relativno solidna ideja, nije da nismo videli slične filmove u prošlosti, je uništena pre svega zbog jako lošeg scenarija. Naravno, scenario nije opravdanje za glumce DŽ kategorije koji nisu sposobni da ožive pred kamerama ni najosnovnije emocije. Kad se na sve to dodaju neobjašnjivi postupci likova, očajna karakterizacija i dijalozi zbog kojih ćete umreti od smeha na momente se uvlači u glavu misao – možda je u pitanju parodija. Aaaa ne, a ne dragi moji. “Slasher” veoma ozbiljno sebe shvata u analizi fundametalnog hrišćanstva, smrtnih grehova i tumačenja Biblije. I tad je “Slasher” najgori, kad se ozbiljno istripuje da ima neki smisao.
Moja omiljena najblamatnija scena iz prve sezone je sa Sarom Benet koja odlazi u zatvor da upozna ubicu svojih roditelja. Teatralno-dramatični uzlazak u čekaonicu sa podignutom bradom, a potom oštrim pokretom glavom i pogledom ispod obrva ka ubici uz rečenicu: “Verovatno se pitaš zašto sam došla”. Pa, kako da ti objasnimo devojko, on je osuđen na doživotnu kaznu i njegova zatvorska deviza je: “Ko god došao, dobrodošao” jer treba ubiti to vreme do odlaska na onaj svet.
Da sumiram – prva sezona je neviđeni mega treš i finale je definicija kako nikad nijedan glumac ne sme sebi da dozvoli da odglumi dramatičnu scenu.
Druga sezona pod nazivom “Guilty Party” je fokusirana na priču o grupi mladih ljudi koji su odgovorni za ubistvo njihove poznanice koja im nije bila draga. Grupa je za smrt devojke optužila nevinog momka koji je potom u zatvoru izvršio samoubistvo. Naravno, druge sezone ne bi bilo da se ekipa ponovo ne okupi i ode na mesto zločina da proveri da li su ostaci nesrećne devojke još uvek tamo.
U suštini sve je manje-više isto kao i u prvoj sezoni. S tim što su gluma, scenario i karakterizacija za nijansu bolji, ali svejedno serija pati od problema koji reditelji i scenaristi prvo savladaju pre nego što se upuste u kreativni posao stvaranja.
Koliko god “Slasher” bio loš, jer zaista jeste, podjednako je zabavan. Nerealne scene ubistava, pretenciozni pokušaji da se seriji da dublji značaj i apsolutno očajna gluma čini je fantastičnom u sopstvenom užasu.
Pročitaj i: