Dokumentarna serija “Trial by Media”: Od kritike zaboli glava

Kritička svest. Lepa zamisao, ali više je utopija nego što je poželjan društveni model. Svako društvo, pa i neo-demokratsko teži kolektivnoj svesti. Nekoj vrsti jedinstvene misli unutar zajednice. I dalje imate pravo da izrazite stav, argumentovan ili bez bilo kakve osnove jer je mišljenje kao društvena mreža – skoro svako je ima. Onaj ko je nema, može da viče na zidove. Ali, pošto je kritička svest đavolja rabota i potencijalno može da vas dovede u probleme, plivanje u mediokritetskom moru dođe kao najlakši izlaz jer je život ionako previše kratak za preveliko mučenje i pitanje – šta ako je sve suprotno od onog kako nam se predstavlja? Ironično, u šest nemilih događaja koji su se odvili u periodu od sedamdesetih do dvehiljaditih u Americi, mirno more lake zabave se pretvorilo od teškog mediokriteta i običnih životnih priča u borbeno kritičko polje koje je razbudilo jedinstvenu misao.

Dokumentarni Netflixov serijal “Trial by Media” u šest epizoda zadaje udarce iz svih uglova – političkih, društvenih, medijskih, kulturoloških, rasnih, rodnih, ali pre svega životnih. Različite priče imaju zajednički imenitelj – tragediju, koja je preuzrokovala socijalni razdor koji su mediji senzacionalistički manje ili više podrivali. U nekim slučajevima upornost velikih medijskih kuća da se što pre domognu informacija i prezentuju ih na njima željen način čitaocima rezultovala je pozitivnim ishodom i otrežnjenjem za građane, a u nekim još većim antagonizmom i oštrenjem već dobro usijane oštrice.

Kao i u svakom životnom hororu sve počinje krajnje naivno. Zabavni tok šou program su procvetali devedesetih godina, ali jedna vrsta je okupljala milione pored malih ekrana. U pitanju je pandan emisije koju je patentirala Opra Vinfri osamdesetih godina, a na brutalniji nivo je podigao Džeri Springer devedesetih. Naime, u skandaloznijoj verziji, a la Džeri Springer, obični smrtnici dobijali bi televizijske minute, ali bi svoju privatnost delili sa publikom i neretko bi o svojim ličnim problemima ili nesuglasicama sa članom porodice ili partnerom vodili pred kamerama. Makljaža i svađe su bile rejting zlato koje je želela svaka televizija. A, onda se drama na ekranu pretvorila u scenu iz Tarantinovih filmova u emisiji voditeljke Dženi Džouns koja je očajnički želela da bude Džeri Springer.

Foto: Netflix

Voditeljka Dženi Džouns u svojoj emisiji ugostila je troje ljudi – dva muškarca i jednu ženu. Jedan od muškarac nije znao da će neko od preostalih gostiju da mu izjavi ljubav pred kamerama. U obrtu ispostavilo se da je čovek do njega gej koji već duže vreme želi da ga pozove na sastanak. Kontroverzna scena za devedesete godine koju je videlo pola Amerike pred kamerama je prošla sa osmesima i odgovorom: “Ne, hvala ja sam 100% strejt”. Dva dana kasnije muškarac koji je bio inicijator u emisiji je ubijen, a njegov dželat je bio čovek koji ga pred kamerama odbio. Zašto? Policiji je rekao da nikad u životu nije bio tako ponižen.


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Dokumentarna serije “Tiger King” je definicija tabloidne faze – šok, tuga, neverica


Nevezan slučaj u drugoj epizodi prati ozloglašenu pucnjavu u njujorškom metrou krajem sedamdesetih u kojoj su smrtno i teško povređena četiri muškarca. Čovek sa vatrenim oružjem u ruci nije, barem na prvi pogled, pomahnitala psihopata, već IT stručnjak kojem je pala klapna jer je nekoliko puta bio napadnut i opljačkan. Sve što je želeo je da se odbrani od četiri nasilnika. Od ubice i čoveka kojeg traži ceo Njujork postao je simbol otpora i ruka pravde u gradu koji je bio ozloglašen po visokoj stopi kriminala.

U kasnijoj fazi “Trial by Media” pratimo surovi slučaj silovanja žene u lokalnom baru koji je bio tema broj jedan u Americi osamdestih zbog toga što joj niko od prisutnih nije pomogao, već su navijali.

Foto: Netflix

Dokumentarni serijal ne baca svetlo samo na slučajeve od kojih podilazi jeza i dramatična suđenja u kojima se advokati razmeću pred porotom velikim rečima i dramskim pauzama, već na uzdrmanu kolektivnu svest društva. Slučaj o emisiji Dženi Džouns dobija veoma bizaran obrt u razvoju epizode koja preispituje onu čuvenu floskulu “to narod voli”. Kako se laka zabava pretvorila u smrtni ishod? Ko je odgovoran? Da li je javno poniženje nova zabava? I gde je granica kad je zabava u pitanju, jer je vrag odneo šalu.

“Trial by Media” je kao dvougao. U jednom uglu ringa je medijska prezentacija slučaja i jurnjava za rejtingom, u drugom uglu je istina koja je veoma bolna za one koji su deo nje i za društvo.

Njujorčani su posle slučaja u metrou morali da se suoče sa surovom istinom o njihovom heroju koji je pucao na ljude. Kolektivna misao da je vreme da se stane na put kriminalu je otišla u drugom pravcu – kritičkom koji je dobro razmislio i razmotrio pre nego što je presudio i udario čekićem od sudski sto.

Komercijalna televizija je debelo platila za poigravanje sa tuđim životima pred kamerama, ali nije naučila lekciju do dana današnjeg, a jedan mali grad u kojem je jedne noći napastvovana žena u baru dok su drugi gledali i bodrili zločince treba da ostane zapisan u istoriji kao slučaj u kojem je društvo presudilo žrtvi vođeni kolektivnom, a ne kritičkom mišlju.

“Trial by Media” nije savršeno parče modernih dokumentranih serija. Iako joj je cilj da prvenstveno pokaže koliko su mediji senzacionalističkim izveštavanjem namerno ili nenamerno izmanipulisali mase koje su samo verovale u ono što su pročitale ili u ono u šta su ih drugi ubedili, u pojedinim epizodama u nedostatku dostupnog video materijala o događajima ili adekvatnih sagovornika više podseća na suvoparno prepričavanje šta se desilo nego na multidisciplinarnu analizu događaja, što bi dalo širu i bolju sliku.

Srećom, četiri od šest epizoda su veoma analitično i precizno urađene sa jasnim poentiranjem, a ne interpretiranjem.

Da li je društvo blizu masovnije kritičke svesti? Teško, čak je daleko od toga, ali “Trial by Media” podseća da ipak savremena civilizacija nije baš toliki beznadežni slučaj.

Dokumentarna serija Trial by Media
Ocena
3.8
  • Režija
  • Priča

Presuda

“Trial by Media” je dokumentarni tajfun o sjaju i bedi moderne civilizacije, društva, medija i percpecije šta je ispravno, a šta ne. 

volim

  • neutralnost u pristupu kontroverznih tema
  • ugao sagovornika
  • emotivno težište svake priče ponaosob

Ne volim

  • povremena šturost i sklonost prepričavanju

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije

Dedin izbor: Najbolje serije 2020. godine – za sada

Ako je nešto sigurno, onda je sigurno da 2020. godina još uvek nije završila sa nama. Neobičan početak televizijske i striming godine pratile su...

Trejler “The Boys” 2. sezona: Šta je sa glavom? Glava otpada gospođo!

Subverzivna superherojska serija "The Boys" posle godinu dana krčkanja na tihoj vatri spremna je za povratak na Amazon Prime 4. septembra. Za razliku od prošle...

Film “The Platform (El Hoyo)”: Kad bi “Parasite” bio horor

Dobro došli u centar za samokontrolu, tako ga barem naziva glumica Antonia San Huan u ulozi provodadžije između državne administracije i ljudi koji se...

Serije koje ne mogu da zamene “Dark”, ali možete da probate

Stanovnici gradića Vinden i njihove multidimenzionalne sudbine u paradoksu vremena i prostora dobro su se podvukli pod kožu ljubitelja misterije i naučne-fantastike da je...

Ako su vam se smučile serije i filmovi, našao sam nam novu zabavu – podcast

Mislio sam, ma nisam mislio bio sam siguran, da karantin podnosim kao šampion. Posao obavljam od kuće, ne moram da se akam (u prevodu...