Dugačak red ispred Apple-ove radnje i kolona ljudi koja nestrpljivo čeka da se vrata otvore ne bi li se prvi dohvatili novog iPhone-a, hteli ne hteli, izaziva blagi facijalis. Zašto? Da li će vas dodir kutijce stakla, aluminijuma i plastike približiti nečem božanstvenom? Elitizam možda? Konzumerizam? Od svega pomalo, ali najviše ideja da ste u direktnom dodiru sa kapitalističkom idejom veličanstvenosti i nedostižnosti. Tu se negde krije geneza opsednutosti uspehom, slavom i novcem. “Možda nikada neću biti milijarder, ali sam imam utisak da sam deo nečeg mnogo većeg”. Ukratko, ovu osobinu društvo je kristilo imenom – ambicija. Njeno veličanstvo ambicija je obično motivacioni pokretač za nečim boljim i većim. Postoji samo jedan problem – etika i ambicija nisu sjajan par i uglavnom ne druguju, najčešće samuju. Elizabet Holms to najbolje zna.
Elizabet Holms 2014. godine bila je apsolutna zvezda Forbsove liste najbogatijih ljudi. Samo što je napunila 30 godina, a već je postala milijarderka. Revolucionarka koja je napustila Stanford i uz pomoć naučne družine kreirala medicinsko čudo – spoj dijagnoze i terapije samo na osnovu nekoliko kapljica krvi. Što reče stih folk pesme: “Sve sam stekla sama”. Ambicije joj nije manjkalo, ali deficit etike ju je sa Forbsove liste uvaljalo u pravno i hoštaplersko blato. Umesto večne slave i nekoliko važnih stranica u istorijskim knjigama, ime će joj zauvek biti zapisano uz napomenu da je prevarant kojeg očekuje 20 godina zatvora, u najboljem slučaju.
Kako je introvertna, anksiozna i socijalno neinteligentna Elizabet postala CEO aždaja sposobna da i crnog đavola ubedi u suprotno? Jedna reč – ambicija.
Vidite, Elizabet je samo jednu želju imala kao odbačeno i zapostavljeno dete – da postane milijarderka. Želela je da profitira u biohemiji, ali da bude zapisana u vremenu kao Bil Gejts ili Stiv Džobs. Je l osećate miris truleži? Ideja silnih nula na računu i humanost ne mogu zajedno, nešto je moralo da istrpi i trpela je etika jer cilj opravdava sredstvo. Deviza je – umetnica mora biti milijarder.
Elizabet u toku osam epizoda “The Dropout” daleko je od sociopatskog nehumanog bića, ali je još dalje od ratnika za bolji zdravstveni život planete. Zapravo, ona je refleksija velikih sistema. Žele da uspeju, ali usluga koju pružaju nije im na prvom mestu.
Holmsovu malu pratimo od naranijih dana, traumatičnog odrastanja, ambicizone zagriženosti, preko startapa, prvih prevara, pa sve do istrage koja će njen problematičan ugled sručiti do temelja.
Amanda Sejfrid posle mnogo čudnih i problematičnih izbora u svetu serija i filmova u tridesetim godinama konačno je počela da hvata glumački zamah. Bez sumnje jedna od najboljih uloga koja je imala u karijeri je zasnovan na stvarnom liku koji je jako teško mrzeti, a opet teško je pobeći od osećaja i misli u glavi: “Molim te, ne radi to”.
“The Dropout” na momente više podseća na dokumentarac, iako je u potpunosti igrani materijal, što mu daje izvesnu oštrinu i ubedljivost. Komplikovani moralni kompasi likova i subverzivna kritika preagresivne ideje milenijalaca da je uspeh jedina referenca koja definiše čoveka i njegovo biće otvara dosta pitanja. I nisu sva u vezi sa Elizabet Holms i velikim naučnim medicinskim projektima koji bi lečilli ili pomagali ljudima, već i o našoj stvarnosti – idolima, ubeđenjima, verovanjima, ko smo, šta smo i zašto sve radimo?
Da li je bolje nemati nikakvu ambiciju i pustiti da život samo teče dok nas ne navede na dobar put ili biti ambciozna aždaja koja ne pita koliko košta? Postoji još jedna kategorija – ona koja stoji u redu i veruje da ih proizvod u rukama čini bližim nečemu neverovatnom…
Serija "The Dropout"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Gde gledati?
Hulu (VPN)