Serija “The Crown” 6. sezona, recenzija: Odmoriću se kad umrem

Odmoriću se kad umrem. Vi ćete me oterati u grob. Ustani da ja legnem. Kad me jednog dana ne bude bilo, plakaćete i setićete se mojih reči…

Koliko košta barem jedan tren mira? Zavisi koga pitate. Majku koja nosi čitavu porodicu na grbači skupo će koštati svaki pokušaj da ih ukloni iz audio-vizuelnog polja jer posle toga stiže krivica, kako internalizovana, tako i nametnuta.  A taj kredit za spokoj se otplaćuje do kraja života. Zaposlenog čoveka kojem telefon drnda i zvrnda svake sekunde, nekoliko stotina evra, ako ga pošetno razlupa o pod, zid, astal, a što da ne, i o glavu od muke. Ali, ne lezi vraže, zazvoniće i novi. Običnog čoveka kojem je dosta inflacije, rata, političkih karikatura, agresivne svakodnevice, bede i nemaštine – bezbroj refinansirajućih kredita koji će ga u grob oterati. Kako god da okreneš ili obrneš, nije džaba naš narod rekao u crnohumorističnom tonu – odmoriću se kada umrem.

“Sad je gotovo. Svima će biti lakše sada kada mene nema”, kroz suze izgovara Dajana (Elizabet Debicki) u “priviđenju” princa Čarlsa posle tragičnog događaja 1997. godine u Parizu. Unutrašnji dijalog koji se odvija u prinčevoj glavi kao poslednji oproštaj i šansa za reči koje nisu uspele da se kažu za života, autor serije „The Crown“ Piter Morgan iskoristio je kao najoštriji emotivni alat. Mada, bolje je pitanje – čemu suze i emotivno rasipanje kada se više ne može ništa učiniti.

Drugu epizodu prvog dela oproštajne šeste sezone “The Crown” (Krune) otvaraju dva lica i dve stvarnosti kraljevske porodice. Lice lovca, fotografa Marija Brenea, koji oko poznatih ličnosti obleće kao lešinar i opisuje ih kao plen, i spokojno i mirno lice Dankena Muira, kraljevskog fotografa, koji sa pristojne razdaljine uz svo poštovanje prati radi kraljice. Dva lica predstavljaju dve stvarnosti. Haotični, anksiozni, panični i klaustrofobični svet u kojem je živela princeza Dajana okružena „lovcima na glave“ i uljuljkani, kontrolisani i prijatni medijski život kraljice Elizabete. Dajana kao zlatna medijska koka postala je lice sa poternice tabloida. Nikoga nije bilo briga za Čarlsa i njegovu prevaru ili njegovu staru-novu ljubav Kamilu Parker. Naslovna fotografija novina nije pitala šta, nego ko će je prodati, a voljena, nevoljena, kontroverzna, promiskuitetna, posvećena, neposvećena majka, rasipnica, izdajnica ili drugim rečima princeza Dajana je vrtela medijsko grotlo tamo gde ni burgija nije htela, niti mogla.

Foto: Netflix

U dramatizaciji događaja kraljevske porodice kroz filmsko okno Pitera Morgana napeto narativno telo polaže na velikoj želji prinčeva, princeza i kraljice da ih velike naslovne strane i duplerice maze, paze i po potrebi zovu Đole. Dok opsednutost princa Čarlsa dobija agresivne karakteriste zbog želje da dobije bolje mesto i velelepnije prideve od Dajane u novinama, ne bi li ugušio glasove o razvodu i omekšao srce naroda prema Kamili, u blizini drugog ratnog rova padaju mnogo veće i mnogo teže eksplozivne naprave. Pronicljiva i samosvesna Dajana dobro zna kada i kako da zabavi, a po potrebi i da zagolica večito gladni medijski džumbs, ali za uzvrat od grupe ljudi koji je prate ne bi li uhvatili nezahvalan kadar želi trenutak mira sa svojom decom ili barem jedan sekund spokoja. Koliko košta jednostavna molba?

Svesnost kuda priča vodi iz minuta u minut dobija sve zlokobniji i mučniji ton. Interpretacija stvarnih događaja u kojoj su Dajani sinovi centar sveta, u kojoj je zavisna od emotivne i porodične drame koja drma sve kaveze ovog sveta ne bi li u zreloj dobi ugasila želju iz detinjstva da privuče pažnju oca koji ju je uporno ignorisao i u kojoj joj je napad panike od gužve i ljudi uobičajeno stanje, fiktivno umiva karakter princeze koja je večito staložena bez ijednog povišenog tona ili očekivanog tantruma na besumočno tlačenje i cimanja za ruku.

Scena u Bosni u kojoj je novinari šibaju pitanjima da li se njen novi ljubavnik dobro ljubi, da li je rekla sinovima da imaju novog tatu, da li će se ponovo udati i šta kraljica misli o Dodiju Al Fajedu, sledi nekoliko sati posle šetnje po minskom polju. Dekonstrukcija onoga što čini i svođenje karaktera i ličnosti na najniže čaršijsko ogovaranje je najblistaviji primer ličnosti u oku javnosti. On više nije on, ona više nije ona, nego je ono što od njega ili nje napravimo. Ne odlučuješ ti kako će izgledati tvoj mir, već ćemo mi preseći umesto tebe tvoj nemir. Koliko košta da me više ništa ne pitate?

Foto: Netflix

Poslednje i oproštajno veče Dajane u Parizu sa Dodijem Al Fajedom je ironična životna vaga. Na jednom tasu deluje kao da njen život i sve oko njega povlači veću težinu, ali na drugom tasu Dodijeva masa čiji najveći deo čini oportunizam njegovog oca u nameri da ga oženi princezom ne bi li se konačno domogao statusa koji njegovom prostom viđenju sveta izmiče, čini ih jednakim. Jednakim u pitanju – do kada će ovo trajati i kada će proći? Koliko košta samo da ovo prođe?

Fantastična glumačka postava koju u poslednjoj i prethodnoj sezoni predvodi Elizabet Debicki kao Dajana Spenser možda bi bila samo još jedna jako dobra imitacija mimike i gestikulacije pokojne princeze da se maestralna glumica nije potpuno utonula u lik koji više ne deluje kao plod dramatizacije ili fikcije, već kao stvarno ljudsko biće kojem sa ove druge strane ne možete da pomognete, niti da je upozorite.

U jednom od svojih poslednjih intervjua princeza Dajana je rekla: “Ne želim da budem kraljica, jedino što želim je da budem kraljica srca ljudi”. Koliko je koštalo, koštalo je, jer sad je gotovo.

Najčitanije

Pročitaj još

Odmoriću se kad umrem. Vi ćete me oterati u grob. Ustani da ja legnem. Kad me jednog dana ne bude bilo, plakaćete i setićete se mojih reči... Koliko košta barem jedan tren mira? Zavisi koga pitate. Majku koja nosi čitavu porodicu na grbači skupo će...Serija "The Crown" 6. sezona, recenzija: Odmoriću se kad umrem