“Jedna kruna, jedna glava” – Kendal Roj, proleća gospodnjeg 2023. godine, serija “Succession” 4. sezona.
Napomena: U recenziji se pojavljuje važan spojler iz treće epizode, četvrte sezone kao ključna tačka teksta.
Pozivnica za pridruživanje stolu porodice Roj pre pet godina delovao je kao poziv koji se ne sme odbiti. Najbolja predjela, glavna jela, deserti, činovnici, državnici, bankari, političari, ljudi koji vedre i oblače, ali i taj besramno uglačani zlatni escajg u kojem sopstveni odraz izgleda mnogo bolje nego u ogledalu. Odsjaj privilegije, sveopšte moći, sve i svaju. Tako se lako sedne za sto Logana Roja, ali se teško ustaje i još teže se podnosi svaka sekunda provedena sa njim. Kao društvo kojem želite da se pridružite. Prišli ste im raširenih ruku, prepuni samopouzdanja, a sačekao vas je krug sociopata i emotivno iskasapljenih glava koje ne znaju kad je trenutak da zaćute, prosipajući svaku svoju poganu misao na sto. Hteli biste da odete, ali vam ne daju jer sada ste sa njima. Kendal, Roman i Šiv Roj u nekom drugom životu u nekoj drugoj paralelnoj stvarnosti odavno su se otrgli od porodičnog košmara koji im je priredio otac. U ovoj u kojoj pate i u kojoj će Šekspirovski patiti do poslednjeg daha, život će im uvek biti korpracijska igra moći i igra prestola.
“Succession” autora Džesija Amstronga po uobičajenim žanrovskim parametrima pripada porodičnoj crnoj komediji – drami. Ako bismo zanemarili da je centar priče porodična interpersonalna dinamika između članova porodice Roj, naročito u poslednjoj sezoni, dominatno je prisutan element tragedije i psihološkog horora. Loganova deca do koske obolela od Stokholmskog sindroma iz sezonu u sezonu, predvođeni ambiciozno orijentisanim Kendalom čije poljuljano psihičko stanje i ubrazilija genijalnosti, ali i obećanje oca da je prvi naslednik u redu za medijsko carstvo, igraju preplašenu igru ping-ponga sa patrijarhatom. Spremni su da uzvrate udarac, ali ako dobiju poen protiv čoveka od kojeg im zavise deonice i pozicija u firmi, spremni su da se ponizno izvine svom tati koji ih potom išiba dugim prutem uz napomenu: “Da ti više nije palo na pamet”.
Tri duge sezone Kendal, a potom Roman i Šiv bojažljivo su mahali reketom prema svom ocu, dok je njihov najstariji brat Konor imao previše svojih mentalnih problema da bi se bavio očevim igrama u kojim se ne pobeđuje. Početak četvrtog i finalnog poglavlja “Succession” izgledao je kao buntovna pesnica anarhične trojke (Kendal, Roman, Šiv) spremne da pobedi Logana u igri u kojoj ne voli da gubi – posao. Prvi jači povratni udarac prepao je Romana koji je za rođendan slao poruke ocu, iako su se braća i sestra dogovorili da neće razgovarati sa njim dok im se ne izvini. Izvinjenje koje su želeli nikad nisu dobili, ali su dobili nešto drugo, nešto što nikad nisu bili u stanju da cene – smrt zlostavljača koji im je uništio živote. Konačna sloboda…
Embolija pluća Logana Roja i odlazak u korporativni pakao u kojem će do kraja večnosti biti okružen nesposobnim ljudima koji rade za njega, izvukla je sve najgore iz njegove dece. Napaćene duše koje za života nisu naučile da ih jedinstvo može spasiti u surovom svetu kojem im je otac ostavio u amanet, poput gladnih hijena hvataće jedni druge za gušu u tragičnoj i košmarnoj borbi za direktorsko mesto.
Komično ledena i nepodnošljivo neprijatna anksiozna atmosfera koja je zaštitni znak “Succession” dostiže svoj spektakularni krešendo u finalu. U životnoj ironiji sve bivše Loganove žene i ljubavnice mogu da se pomire i sede zajedno u prvom redu u crkvi pred večni počinak čoveka koji im ništa nije ostavio lepo u sećnju, osim novca i privilegije, ali njegova deca se ne bi složila, pa čak i da im životi zavise od toga. Sebični, sujetni, privilegovani, osvetoljubivi i na kraju krajeva egocentrični manijaci željni moći moraće da nauče svoju lekciju na teži način.
“Succession” u svojoj petogodišnjoj HBO istoriji bez sumnje ostaje upamćen kao dijaloški masivan projekat nafilovan živopisnim korporativnim karikaturama, fantastičnom glumačkom ekipom, suvom i besramnom humoru i po najvećoj tragediji – porodica koja nikad nije bila porodica, već biznis. U smrti nema tugovanja, već prilika. U nesreći nema sreće, ali zato ima ponuda. U ljubavi nema emocija, ali ima dobro sklopljenih poslova. U rodbini nema porodice, samo doušnika i pomoćnika. Među Rojevima, nema roja koji radi zajedno, već su jedni protiv drugih.
I posle Logana Roj, ostao je Logan Roj. Tamna senka koja se nadvila nad njegovom decom nikad ih nije napustila. Ostala je kao obris na njihovim licima da ih podseća da nisu bili srećni i da nikada neće biti sreći. Rodi me majko (ne)srećnog, pa me baci u trnje…