Serija “Otadžbina” (Patria): Jedna od najboljih, ako ne i najbolja ove godine

Ironično je to što je najveći deo obaveznog, srednjeg, pa i akademskog obrazovanja posvećen istoriji. Tolike godine truda, analize društvenih sukoba, važnih datuma, važnih ličnosti, političkih i religijskih nesuglasica i razmirica, a i dalje ništa nismo naučili. Da je istorija osoba, sad bi nam održala jedno vaspitno-disciplinsko slovo. Nacionalističke ideje koje se poigravaju sa desničarskim ideologijama u zagrljaju sa pogrešnom percepcijom pojmova domoljublja i rodoljublja umesto iskonske ljubavi i negovanja kulture zemlje koja nas je iznedrila i koja će nas zakopati, skoro uvek kopa raku za nevidljivog neprijatelja. Na kraju ona nije namenjena za zlu onostranu kob, već u nju upadaju oni koji su bili sve, samo ne izdajnici i prodane duše. Na kraju krajeva, šta je drugo “izdajnik” nego čovek koji je samo želeo bolji život. Istorija bi ovde imala jednu podužu lekciju – kako je zlupotrebljen termin “izdajnik” i neke bi naterala da je nauče napamet. Povremeno bi budila te iste ljude usred noći da proveri da li su zaista dobro razumeli i naučili lekciju.

“Otadžbina” (Patria) zasnovana na istoimenom romanu Fernanda Aramburua u rukama kreatora i reditelja Ajitora Gabilonda je jedna dobra istorijska lekcija, doduše fiktivna sa istorijskim elementima. Naziv možda sugeriše da je serija politička drama, ali umesto makro društvenog pristupa tematici, mikro kosmos u čijem se centru nalaze dve porodice iz San Sebastijana putuje tragom krvi koja je prolivena za idole, slobodarske ideje i separatizam. Od tolike tučnjave u grudi i glasnog pozivanja na slobodu ne čuje se plač ljudi koji su izgubili živote, bolje šasne i bolji život. Pali su ni za šta i ni za koga. Pali su jer je neko previše jako uzvikivao izdajanik. Toliko jako da se nijedan drugi glas nije čuo. “Otadžbina” osluškuje vapaj koji je prigušen u gomili.

Najglasnija i najozloglašenija organizacija ETA u Španiji od svog osnivanja 1959. godine, pa sve do događaja koji se odmotavaju u “Otadžbini” odnela je preko 10.000 života. Separatistička i kriminogena organizacija koja se zalagala za slobodnu Baskiju crtala je metu na čelu neprijateljima, državi, organima reda i neistomišljenicima. Svaka kap krvi i svaki uzavreli metak poleteli bi kao opomena da Baskija treba i mora biti nezavisna.

Foto: HBO

Bećuri i Miren i njihovim porodicama do slobodne Baskije stalo je kao do lanjskog snega. Ako im je do nečega bilo stalo, stalo im je do prijateljstva, dece i prepričavanja kako muževi Bećuri i Miren su zapravo u braku, među sobom i sa kafanom, više nego sa svojim suprugama. Ili kako Miren voli da kaže: “Nemoj da mi pričaš o deci, porođaju i životu jer ti si život proveo u kartanju i na bicikli”.

Nekada prijatelji, a 2010. godine nisu sposobni ni da se pogledaju. Razdvojilo ih je ubistvo Bećurinog supruga i zatvorska kazna Mireninog sina. Jednom su život oduzeli pripadnici organizacije ETA, a drugom, ne život, ali slobodu, organi reda zbog angažovanog rada u ozloglašenoj separatističkoj grupi.

Bećuri nikad nije prežalila ubistvo supruga. Nije ni najmanje ogorčena, samo želi da zna ono što sumnja još od osamdesetih – da je njenog voljenog ubio sin njene prijateljice. Decenije je provela van San Sebastijana, ali pošto joj je smrt za petama i sve češće razgovara sa suprugom koga nema, Bećuri kao utvara se pojavljuje u rodnom gradu. Neželjena i odbačena žena suočena je negodovanjem gradića koji je ne želi. Samo žele da zaborave šta se desilo tog kišnog dana kada joj je muž ubijen i njen dolazak je ništa drugo nego loš podsetnik na istorijsku lekciju koju građani ne žele da obnove.

Foto: HBO

Nekada srećne porodice, a 2010. godine okovane tugom i gubitkom. U vremenskom kontrastu osamdesetih i 2010. “Otadžbina” linearno prati savremen trenutak i po potrebi zarad konteksta šta se desilo vraća se u prošlost. Kad narativ ujedini istoriju porodice pre i posle ETE i niza smrtnih ishoda, poput albuma sa fotografijama, otkriva kako je život pod političkim kišobranom izbrisao tragove ljudskosti. Ostala je samo gorčina, slepo uverenje koje vodi Miren da je njen sin radio ispravne stvari i Bićurina želja da dobije odgovor na pitanje “ko je ubio mog muža” pre nego što legne pored njega.

Foto: HBO

Sivkasto-melanholičan ton kojim započinje “Otadžbina” je daleko od suvoparne porodične i političke drame. Malograđanski mentalitet, komični folklor i karakter aktera daje neverovatnu živost ovom prokletom delu sveta. Izbegavanje da se nekadašnje prijateljice sretnu, tragična sudbina Mirenine ćerke, i mešanje Bećuri u izbor partnera svoje dece daje mnogo širu sliku o porodicama koje pate zbog nesreće koja ih je pogodila. Umesto predvidive linearne karakterizacije, svi likovi su multidimenzionalna bića koja nisu samo definisana lošim momentima u životu, već i onim koji ih čine ljudima željnim da nastave da dišu. Tenzičnu i povremeno neprijatnu atmosferu podižu događaji iz prošlosti kao i događaji koji će se odviti da dolaskom Bićuri u rodni grad. Komedija, kao momenat olakšanja, upadaće organski onda kad treba, u nameri da rastera sive oblake koji se nadvijaju nad pričom.

“Otadžbina” ide u korak sa životima centralnih likova, ali i njihovih kontakata i porodica otkrivajući kako funkcioniše mala zajednica, naročito ona koja je okovana strahom i inatom. Nažalost moraju da plate visoku cenu, onu koju je istorija htela da ih nauči, ali su pobegli sa tog časa.

Serija "Otadžbina" (Patria"
Ocena
4.5
  • Režija
  • Scenario
  • Gluma
  • Atmosfera

Presuda

“Otadžbina” je specifična evropska porodična drama koja dobro zna koji problemi opsedaju evropsko tle. Univerzalna priča o pogrešnim izborima i pogrešnoj ideologiji koja je uništila porodice i živote.

volim

  • fantastična karakterizacija likova
  • dinamično i intrigantno postavljen narativ, pa je teško skrenuti pogled sa ekrana
  • suptilno provučena kritika malograđanštine, političke manipulacije i opasnost koja počiva u mediokritetu
  • jedna od najbolje scenarijski urađenih serija ove godine

Ne volim

Prati Dedu na ↓

4 Komentari

4 Comments

  1. Hanibaal November 4, 2020
    • Deda Milorad November 4, 2020
  2. Ricko November 12, 2020
  3. Danijela November 16, 2020

Pročitaj još

Najčitanije

Serija “Raised by Wolves”: Došla je da zameni “Game of Thrones”

Veri Milićević (Seka Sablić) pripadne muka od same pomisli da će odmor provesti sa decom i mužem Mićom (Nikola Simić). "Mićo meni je dosta...

Serija “Stjuardesa” (The Flight Attendant): Fantastičan spoj komedije, trilera i tragedije

Napomena: Za potrebe recenzije WarnerMax omogućio je skrining cele sezone (8 epizoda) mini-serije.  Da li se sećate crnih rupa u pamćenju? Bile su jako popularne pre...

Film “Tenet”: Sterilan kao operaciona sala

Dovoljno je pomenuti "Momento", "The Prestige" ili "Inception" i već je svima da je glavni lik ove priče Kristofer Nolan. Specifična filmska duša koja...

Film “The Call”: Iznenađujuće odličan film na Netflix-u

U slučaju Netflix-ovog filma "The Call" dve stvari su bitne - produkcija Južna Koreja i psihodeličan naučno-fanatastični horor triler. Kad su u pitanju južnokorejska...

Film “The Nest”: Nešto nije u redu sa porodicom Ohara

Nešto ozbiljno nije u redu sa porodicom Ohara. Hičkokovski početak kao zla kob, škriputavim zvukom najavljuje da stojimo ispred ulaznih vrata doma koji izgleda...