Serija “Otadžbina” (Patria): Jedna od najboljih, ako ne i najbolja ove godine

“Otadžbina” (Patria) zasnovana na istoimenom romanu Fernanda Aramburua u rukama kreatora i reditelja Ajitora Gabilonda je jedna dobra istorijska lekcija, doduše fiktivna sa istorijskim elementima. Naziv možda sugeriše da je serija politička drama, ali umesto makro društvenog pristupa tematici, mikro kosmos u čijem se centru nalaze dve porodice iz San Sebastijana putuje tragom krvi koja je prolivena za idole, slobodarske ideje i separatizam. Od tolike tučnjave u grudi i glasnog pozivanja na slobodu ne čuje se plač ljudi koji su izgubili živote, bolje šasne i bolji život. Pali su ni za šta i ni za koga. Pali su jer je neko previše jako uzvikivao izdajanik. Toliko jako da se nijedan drugi glas nije čuo. “Otadžbina” osluškuje vapaj koji je prigušen u gomili.

Najglasnija i najozloglašenija organizacija ETA u Španiji od svog osnivanja 1959. godine, pa sve do događaja koji se odmotavaju u “Otadžbini” odnela je preko 10.000 života. Separatistička i kriminogena organizacija koja se zalagala za slobodnu Baskiju crtala je metu na čelu neprijateljima, državi, organima reda i neistomišljenicima. Svaka kap krvi i svaki uzavreli metak poleteli bi kao opomena da Baskija treba i mora biti nezavisna.

Bećuri i Miren i njihovim porodicama do slobodne Baskije stalo je kao do lanjskog snega. Ako im je do nečega bilo stalo, stalo im je do prijateljstva, dece i prepričavanja kako muževi Bećuri i Miren su zapravo u braku, među sobom i sa kafanom, više nego sa svojim suprugama. Ili kako Miren voli da kaže: “Nemoj da mi pričaš o deci, porođaju i životu jer ti si život proveo u kartanju i na bicikli”.

Nekada prijatelji, a 2010. godine nisu sposobni ni da se pogledaju. Razdvojilo ih je ubistvo Bećurinog supruga i zatvorska kazna Mireninog sina. Jednom su život oduzeli pripadnici organizacije ETA, a drugom, ne život, ali slobodu, organi reda zbog angažovanog rada u ozloglašenoj separatističkoj grupi.

Bećuri nikad nije prežalila ubistvo supruga. Nije ni najmanje ogorčena, samo želi da zna ono što sumnja još od osamdesetih – da je njenog voljenog ubio sin njene prijateljice. Decenije je provela van San Sebastijana, ali pošto joj je smrt za petama i sve češće razgovara sa suprugom koga nema, Bećuri kao utvara se pojavljuje u rodnom gradu. Neželjena i odbačena žena suočena je negodovanjem gradića koji je ne želi. Samo žele da zaborave šta se desilo tog kišnog dana kada joj je muž ubijen i njen dolazak je ništa drugo nego loš podsetnik na istorijsku lekciju koju građani ne žele da obnove.

Nekada srećne porodice, a 2010. godine okovane tugom i gubitkom. U vremenskom kontrastu osamdesetih i 2010. “Otadžbina” linearno prati savremen trenutak i po potrebi zarad konteksta šta se desilo vraća se u prošlost. Kad narativ ujedini istoriju porodice pre i posle ETE i niza smrtnih ishoda, poput albuma sa fotografijama, otkriva kako je život pod političkim kišobranom izbrisao tragove ljudskosti. Ostala je samo gorčina, slepo uverenje koje vodi Miren da je njen sin radio ispravne stvari i Bićurina želja da dobije odgovor na pitanje “ko je ubio mog muža” pre nego što legne pored njega.

Sivkasto-melanholičan ton kojim započinje “Otadžbina” je daleko od suvoparne porodične i političke drame. Malograđanski mentalitet, komični folklor i karakter aktera daje neverovatnu živost ovom prokletom delu sveta. Izbegavanje da se nekadašnje prijateljice sretnu, tragična sudbina Mirenine ćerke, i mešanje Bećuri u izbor partnera svoje dece daje mnogo širu sliku o porodicama koje pate zbog nesreće koja ih je pogodila. Umesto predvidive linearne karakterizacije, svi likovi su multidimenzionalna bića koja nisu samo definisana lošim momentima u životu, već i onim koji ih čine ljudima željnim da nastave da dišu. Tenzičnu i povremeno neprijatnu atmosferu podižu događaji iz prošlosti kao i događaji koji će se odviti da dolaskom Bićuri u rodni grad. Komedija, kao momenat olakšanja, upadaće organski onda kad treba, u nameri da rastera sive oblake koji se nadvijaju nad pričom.

“Otadžbina” ide u korak sa životima centralnih likova, ali i njihovih kontakata i porodica otkrivajući kako funkcioniše mala zajednica, naročito ona koja je okovana strahom i inatom. Nažalost moraju da plate visoku cenu, onu koju je istorija htela da ih nauči, ali su pobegli sa tog časa.