Serije koje sam gledao da se vi ne biste mučili – Part 7

Open Your Eyes

Tizer u julu za šestodelnu poljsku seriju “Open Your Eyes” (Otvori oči) bio je maestralni mamac zbog kojeg sam udario iz sve snage na dugme u Netflix-ovom podsetniku – alarmiraj me kad izađe. Prokleti hajp i očekivanja su brzo pala u vodu, već posle 30 minuta prve epizode, ali interesantna ideja i postavka radnje vukli su me do samog kraja. Da li je vredelo? I ne baš.

Junakinja bez imena, prezimena i bilo kakvog sećanja na život pre jutra koje je svanulo, budi se u poljskom rehabilitacionom centru “Druga šansa”. Muški glas sa zvučnika pored noćnog stočića je podseća – da je imala prijatelje, ali da ih se ne seća, da su joj roditelji poginuli u požaru, ali da ih se ne seća, da voli da svira klavir, ali da se ne seća koncerata… To će raditi svakog dana. Svaki put kad se neimenovana junakinja nečega seti, biće zabeležno i ponovljeno narednog jutra.

Centar u kojem su smešteni tinejdžeri sa raznim oblicima amnezije, poremećajem dugoročnog i kratkoročnog pamćenja uz pomoć doktorke Zofije rade na revitalizaciji sećanja koja su isparila pre hospitalizacije u “Drugu šansu”.

Deca koja su pobegla i vraćena, tinejdžeri koji su predugo proveli na klinici i oboleli do paraniodne šizofrenije, i tinejdžeri koji rade sve da povrate pamćenje i pobegnu glavom bez obzira od “Druge šanse” su misteriozni deo priče.

“Open Your Eyes” na površini deluje kao psihološki triler / misterija, ali serija već u drugoj epizodi namiguje da samo u naučno-fantastičnoj žanrovskoj zoni.

Početna intriga brzo pada u vodu delom zbog izveštačenih dijaloga, likova i glume, iako serija na ovom polju ima svojih dobrih momenata koji lažno obećavaju da će biti bolje. Slična stvar je sa vizuelnim identitetom – od amaterizma do jako dobrih kompozicija kadra i pristojnih jefitinijih ali efektnih scena. Kao što je crno-belo sa svim aspektima serije, tako je i sa narativom. Veliko otkriće i poslednja epizoda su nešto što je već obrađivano u dva veoma popularna filma (neću reći koja jer je spojler). Promene koje su uvedene u ekspoziciji finala previše su naivne da bi ostavile bilo kakav bolji utisak.

Na kraju “Open Your Eyes” više obećava na papiru, nego što ima bog zna šta da pokaže u praksi.

Brand New Cherry Flavor

Kad bi Dario Arđento i Dejvid Linč dobili dete rođeno u horoskopskom znaku hiperrealizma, zvalo bi se “Brand New Cherry Flavor”. Ukratko – ne sećam se da sam u poslednjih desetak godina video bilo šta što podseća na ovaj stilizovani grotsekni pakao na Netflix-u. Mogu da obećam da će vam se u navratima život smučiti, da ćete od neverice zaustaviti nekoliko puta epizode da dođete sebi i da nema šanse da pogodite šta će se sledeće desiti. Postoji samo dva problema – nekada je stilizacija narativa ispred forme, pa nužno nema sve nekog smisla, i poslednja epizoda je prokleta mlaka pegla, a delovalo je kao da će mi televizor eksplodirati do osme epizode.

Iz sablasnih šuma devedesetih godina prošlog veka svoju simpatičnu i večeto izbečenu glavicu proviriće mlada rediteljka Lisa Nova. Upravo je završila svoj kratki film i kao većina kreativnih entuzijasta devedesetih nema krov nad glavom, pa će noć provesti kod starih dobrih prijatelja. Nema konkretni životni plan, osim želje da od kratkometražnog filma napravi onaj koji će obići bioskope širom sveta.

Čuveni producent Lu Burk nudi joj životnu šansu, ali joj ne ispunjava jedini uslov – da bude reditelj na sopstvenom filmu. Ogorčena i besna zaklela se da će mu napraviti pakao od života. I u toj viziji pomaže joj Boro. Ko je Boro? Pa, neki kažu da je veštica Los Anđelesa, neki da je drevni duh, ali u svakom slučaju ova cinična i sarkastična gospođa obećava vatre iz pakla za gospodina Lua Burka. Lisa samo treba da joj dostavlja mačiće. Ne pitajte kako, saznaćete.

Osvetnička igra potkovana Lisinom užasnom prošlošću u šumama gde je snimala film, Holivudom devedesetih, veštičarenjem i okultizmom vodi “Brand New Cherry Flavor” na najluđa i najodvratnija mesta koje je striming svet posetio.

Erik Land u ulozi Lu Burka zaslužan je za neke od najkomičnijih i najtežih za gledanje scena, a Ketrin Kiner (gospođa iz Get Out-a sa šoljicom i kaščicom koju zlokobno udara) u ulozi Boro je apsolutna senzacija u seriji.

“Brand New Cherry Flavor” obraća se vrlo specifičnoj grupi gledalaca, pre svega ljubiteljima takozvanog “body horror” (nije slešer, ali dosta mračnih scena u vezi sa telom) i hiperrealizma. Primetan je vidni uticaj Dejvida Linča i Daria Arđenta u režiji i načinu prezentacije serije.

Držala me je do kraja sa otvorenim ustima u neverici i jedino je loptu ispustila pred sam kraj.

Post Mortem: No One Dies in Skarnes

Mislio sam da je crna-komedija, onda sam mislio da je triler i onda sam rekao – ahaaaa. Da budem iskren ideja nije nešto što nismo videli ranije, nije da postoje neka velika iznenađenja, ali norveška serija “Post Mortem” je pedantno urađena, lepo smišljena i atmosferski upeglana da je samo više stvar da li želite ovako nešto da gledate ili ne.

U gradiću Skarnes stvarno kao da niko prokleto neće da umre. Otac i sin koji vode pogrebno produzeće Halengen crknu od sreće svaki put kad im zazvoni telefon jer će konačno uzeti neki novac i dostojanstveno poslati pokojnika na onaj svet.

Međutim, poziv ih je zaledio, policija je pronašla beživotno telo njihove sestre i ćerke. Očajni otac i sin uradili su šta su morali, iako nisu želeli. Posao je obavljen, otišli su kućama da tuguju, a u mrtvačnici se desio redak, ali moguć fenomen – Liv Halengen se trgla baš u trenutku kad je počela obdukcija. Čudo u Skarnesu. I dok komični policijski duo pokušava da sakrije užasnu grešku jer zamalo nisu sahranili živu ženu, Livin otac ne želi da je vidi. Zašto? Pa, ima svoje razloge i zna šta se desilo njegovoj pokojnoj supruzi.

Sa jedne strane misterija, sa druge strane crna-komedija iznenađujuće pitko pliva u toku šest epizoda.

“Post Mortem” je dobar jer su mu likovi odlično osmišljeni, a ne zato što je bog zna kako originalan. Mada, norvežanski pristup temi sa crnim-humorom ipak ga stavlja daleko ispred prosečnije realizovanih sličnih tema.