U toaletu buduća bivša žena Bobija Fosija gleda sa osmehom njegovu simpatiju Gven Verdon i ne ostavlja prostora sujeti, samo rečima da udaraju o uglancane pločice. “On bi voleo da bude ono što si ti večeras bila na sceni“. Kad je keramiku slupalo “voleo bi da bude ono što si ti”, suptilna opomena i savet o Bobiju Fosiju nisu dovoljno jako zazvečali u glavi Gven Verdon. Ima vremena za sudaranje emotivnih i mentalnih lonaca u vezi sa okorelim narcisom i egomanijakom – Bobijom Fosijem.
Mini serija “Fosse/Verdon” je Sem Vosonova adaptacija biografije Boba Fosija, reditelja kultnog mjuzikla “Cabaret”. Ali, biografija čoveka ne bi bila moguća, niti kompetna da nema Gven Verdon – jedne od najboljih Brodvejskih plesačica, pevačica i glumica. Brak i zajednička karijera Fosija i Verdonove od 30 godina je demonstracija da kreativac i impulsivac, ali i emotivac kroz život mogu da idu ruku pod ruku. Niko nije rekao da ne mogu, mogu, sve dok se jako smeju i plaču u isto vreme, jer život je kabare.
Život je kabare
Život Fosija i Verdon najbolje opisuje sredina prve epizode. Razjareni producent nije angažovao Bobija da po Minhenu juri prostitutke koje će da mu glume statiste i da uvežbava koregrafiju danima sa plesačima pre nego što kaže “akcija”, već da napravi hit i to brzo. Nezadovoljni reditelj, koji iza sebe ima već komercijalni neuspeh koji je koštao filmsku kompaniju 20 miliona dolara, može da zakuca poslednji ekser u mrtvačkom sanduku svoje karijere ako “Cabaret” sa Lajzom Mineli bude propast na blagajnama. Srećom, Gven se pojavljuje kao podrška, ali i kao osoba koja rešava probleme. “Voleo bih da si bila ovde otpočetka snimanja”. Ono što je ona uradila za film ostaće zauvek samo njegova zasluga.
Fosiju je drago što ga je njegova Verdon spasila. Njoj nije drago što njen suprug noći u Minhenu provodi sa Nemicom koja je angažovana kao prevodilac dok su na području Evrope. “Voleo bih da si bila ovde otpočetka”, “On bi voleo da bude ono što si ti večeras bila na sceni”.
Lovac i plen, umetnik i muza, narcis i mazohista – odlično igraju zajedno, ali jedan uvek igra samo za sebe, a drugi igra za ovog drugog.
Snimanje filma “Cabaret” šunja se oko bračnog kreveta Bobija i Gven, ali se tu ne zaustavlja, putuje dalje kroz godine, kroz projekte, kroz najbolje, vraća na početak, pa se zaustavlja pred kraj – kada je za sve već prekasno.
REZ!
“Fosse/Verdon” izmicao je publici zbog manjka informacija i znanja o brodvejsko-filmskom paru, jer Bob i Gven nemaju popularnost černobiljskog reaktora. Fenomen kontinenta kao što je černobiljska katastrofa u vidu televizijske adaptacije je postala senzacija posle prve epizode, opet zahvaljujući scenarijskoj, glumačkoj i produkcijskoj prirodi. Ako bismo obrnuli istoriju naglavačke i učinili Boba i Gven svetskom senzacijom, a nuklearnu katastrofu kao sporadičan i lokalni događaj, sigurno bi “Fosse/Verdon” bio svetski hit, ali nije. Čak ni nagrade koje su se lepile za Mišel Vilijams za ulogu Gven Verdon nisu pomogle u skoku popularnosti. Boga mi ni veoma talentovani Sem Rokvel kao Bob Fosi nije okupio gledalačku publiku pored ekrana.
Zašto? Zato što nisu Černobilj.
Senzacionalna biografija i priča o kreativnim ljudima i njihovoj interpersonalnoj dinamici koja je otrovna koliko god da je lekovita – živa je, autentična i dalje vrlo aktuelna. Glumačka veština Mišel Vilijams da sažvaće i ispljune lik žene koja se modelira prema situaciji, rekonstruiše u srednjim godinama kako bi sakrila da je razočarana glumica i plesačica, pa do faze neprepoznatljivosti i Rokelovog nadmenog ega i sistemske nesigurnosti čine “Fosse/Verdon” mnogo više od fraze “život je kabare” – daje im dozu ljudskosti sa svim svojim manama.
Iza vrlo veštih dijaloga čuči priča o ljudima koji nikad neće biti svetska senzacija, ali su zaslužili da to budu jer je priča o njima toliko dobro urađena.