Ne postoji ništa gore od kolektivne paranoje koja se uvuče u kosti stanovnika malog mesta. Svako želi deo mračne priče o kojoj svi ćute, svako želi barem jedan mali deo prljavog veša svog komšije, ali trač više nije trač ako je dete policajca nestalo i ako čitav slučaj ne podseća na repliku događaja koji grad pokušava da zaboravi više od 20 godina. Umesto ćaskanja preko telefona i srkanja popodnevne kafe nastupi osećaj nemoći i straha da nešto nije kako treba u malom mestu u kojem svi sve o drugima znaju. Dobro došli u mali nemački grad Vinden u kojem se snovi pretvaraju u košmar. 

Nemačka Netflix-ova serija “Dark” ne napušta moje sećanje još od 1. decembra 2017 kad sam za dva dana odgledao celu sezonu. Industrijska socijalistička atmosfera, sveopšte sivilo i tajne građana Vindena nemaju tendeciju da se nametnu, niti da zvuče pretenciozno, već iza očaja stanovnika i mračne tajne koju krije pećina u šumi stoji u svojoj grotesknoj veličini metafizika, teologija i nauka. Sve ono što naš mali i ponekad limitirani um ne može da shvati. Za građane Vindena je ponekad bolje živeti u neznanju, nego da radoznalost ubije mačku.

Foto: Netflix

Gotovo je nemoguće pričati o “Dark-u”, a da se barem jedan element koji je važan za seriju ne otkrije. Zato će osnova opisa biti krajnje štura da se iznenađenja ne bi pokvarila.

Seriju otvara samoubistvo Danijela Kanvalda koji više ne može da se nosi sa saznanjem do kojeg došao za života. Jonas, Danijelov utučeni sin, pokušava da se vrati svakodnevnom životu dok njegova majka vešto krije aferu sa lokalnim policajcem Ulrihom Nelsonom. I dok se upoznajemo sa glavnim likovima serija će predstaviti priču četiri porodice – Kanvlad, Nilsen, Dopler i Tideman. Porodična stabla ne deluje povezano sve dok jedne večeri u mračnim dubinama jezive pećine u šumi ne iščezne sin Ulriha Nelsona.

Neobjašnjiv slučaj, jer ne postoji nijedan trag gde je dečak nestao, podseća na identičan događaj koji se desio sredinom osamdesetih godina u Vindenu. Razbacinu narativnu gomilu povezuje nekoliko elemenata – religija, nauka i metafizika. Svešetnik, nova direktorka industrijskog postrojenja u Vindenu i nestali brat i sin Ulriha Nelsona su povezani, iako možda deluje da pojedinci nemaju veze jedan sa drugim. Stvar se dodatno komplikuje kad Jonas Kanvald odluči da jedne večeri poseti pećinu kako bi otkrio da li neko ili nešto se krije u njenom jezgru.

Foto: Netflix

“Dark” iz nepoznatog razloga (mada je uvek po sredi marketinška kampanja) je stavljan u istu ravan sa drugim Netflix-ovim čedom “Stranger Things”. Osim nekoliko sličnih elemenata – mali grad, misterija i duh osamdesetih, ove dve serije tehnički nemaju veze jedna sa drugom.

“Dark” poseduje znatno kompleksniji narativ u koji su upleteni događaji iz različitih vremenskih perioda, brojni sporedni likovi koji su podjednako važni koliko i oni koji dominiraju u kadru i ono najbitnije esencija serije je jedinstvena u svojoj ideji i načinu na koji želi da se realizuje.

Foto: Netflix

Najbolji aspekt serije, pored božanstvene scenografije i teme, je atmosfera. Vinden ma koliko izgledao kao dobrodošlo i mirno mesto zahvaljujući montaži i audio inženjeringu deluje kao zlokobno sivo mesto na kojem niko ne bi ostao duže od desetak minuta.

Kompleksna misterija i fantastična egzekucija zamišljenog materijala će vas vući za rukav da saznate još i još i još, a onda će uslediti kraj sezone sa obrtom koji niste očekivali. Za drugu sezonu moraćemo da se strpimo do kraja 2019. godine.

Pročitaj i: 

Kad će druga sezona serije “Dark”

Sve serije na Netflix-u